Шпијуни из комшилука

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 29. јуна – Барак Обама и Дмитриј Медведев су пре неки дан практиковали сасвим опуштену „хамбургер дипломатију” у једном „народном” ресторану у предграђу Вашингтона, показујући тиме да су везе две земље бољи него икад – да би се јуче показало како ипак нису заборављене неке хладноратовске навике.

У случају који с једне стране подсећа на неке трилере из ере пре пада Берлинског зида, а са друге на пародију о тајним службама, Еф-Би-Ај је ухапсио 10 припадника руске шпијунске групе (један је још у бекству) – али ниједног није оптужио за шпијунажу.

Из кривичне пријаве поднете надлежном суду у Њујорку, на 37 страна је очигледно да је реч о обавештајном раду, али пошто нема доказа да су осумњичени пренели било какве државне тајне које би наудиле америчкој безбедности, оптужени су као „нелегални страни агенти” (бити „страни агент” није овде незаконито, под условом да се пријави Департменту правде) зато што тај статус нису регистровали. Уз то, осумњичени су и за прање пара.

За прво је максимална запрећена казна пет година, за друго до 20. Због свега тога најновија шпијунска афера ни издалека није толико сензационална као неке претходне из постхладноратовске ере: хапшења Олдрича Ејмса 1994, који је био руски „мољац” у ЦИА, или Роберта Хенсена, одметнутог агента Еф-Би-Аја, 2001. Али је занимљива више због намера, него практичних резултата.

Ухапшени су, наиме, били „шпијуни из комшилука”: на први поглед обични грађани (осморо оптужених су четири брачна пара), припадници америчке средње класе, са пристојним запослењима и томе адекватним стандардом. Суседи су имали лепо мишљење о њима.

У Америку су послати управо са тим задатком: да се прво сасвим уклопе у средину, а да потом полако, да не би изазвали сумње, развијају везе и контакте које би им омогућили да дођу до онога што се не види из шпијунских сателита или из обавештајног „просејавања” такозваних отворених извора: штампе, владиних докумената, научних радова и сличног. Дакле онога што је у главама људи на важним положајима.

У обавештајној технологији то су каменчићи који се уклапају у неки шири мозаик. У конкретном случају, московску централу су занимале неке нуклеарне тајне, политичке процене око Ирана, и као обично, „шта они знају да ми знамо”. У том погледу осумњичени су остварили неке контакте, али нема доказа да су било шта „провалили”.

На радар Еф-Би-Аја су дошли још пре седам година. Из документа поднетог суду се види да су обе стране користиле класичне алате „заната” из прошлог века, али и неке погодности које је донела технологија овог. Са стране шпијуна, то су као случајни сусрети на угловима улица, предаја пара у ковертама сакривеним у новинама, закопавање и откопавање пара, шифроване радио-поруке сажете у милисекундама...

Али нису изостали ни компјутери: успостављање веза између два агента који користе лаптоп рачунаре преко јавних мрежа у кафићима, или предаја података са једног из кафеа, другом који је у пролазећем аутомобилу...

Коришћена је и „стеганографија”, стари трик сакривања једне информације у другој, али у модерној верзији: подаци би били „утиснути” у битове и бајтове који чине неку фотографију постављену на јавни интернет сајт. То је иначе стара хакерска техника коју користе да би, кад прималац отвори послату фотографију, из ње био активиран програм који региструје сваки потез на тастатури.

Они који су шпијунирали шпијуне, агенти Еф-Би-Аја су такође користили све оно што се данас може видети у добро опремљеном вашингтонском Музеју шпијунаже: „бубице”, тајне уласке у станове и снимање докумената, прислушкивање разговора...

Оно што је такође занимљиво у овом случају, то је што се можда никад неће открити прави идентитет руских шпијуна: они су узели америчке и канадске идентитете, крштенице давно умрлих и слично, а с обзиром на то да су овде приспели још током деведесетих, ако сами то не буду открили, ни суд ни Еф-Би-Ај немају начина да сазнају ко су.

М. Мишић

-----------------------------------------------------

Москва: Удар на Обаму

Вест о скандалу са хапшењем руских грађана у САД под оптужбом да су се бавили шпијунажом, у Москви је примљена прво са великим изненађењем, а потом и са видним негодовањем. „Очигледно је да америчко министарство правде пуштањем у јавност информације о хапшењу руских шпијуна ради директно у супротности са „ресетовањем“ међусобних односа за које су се одлучили председници двеју земаља – Барак Обама и Дмитриј Медведев” – коментарисали су извори у руском Министарству иностраних послова.

„Нису нам јасни разлози који су навели Американце да у јавност изађу са информацијом о разбијању руске обавештајне групе, што неодољиво асоцира на „шпијунске страсти“ из времена „хладног рата““, изјавио је представник МИП-а Андреј Настренко, а пренела агенција „Интерфакс“. По Настренку ово није први пут да поједине снаге у Вашингтону покушавају да угрозе убрзани процес отопљавања између Русије и САД.(/slika2)

Слично резонује и Николај Коваљов, бивши директор руске Федералне службе безбедности: „Мислим да су се у програм „ресетовања“ умешали неки „техничари“ који покушавају у тај програм да убаце рушилачки вирус.“ Под иницијаторима тог вируса Коваљов директно подразумева руководство америчких тајних служби, преноси „Интерфакс“. „Обама, очигледно, није био упућен у припреме ове провокације која се претворила у озбиљан ударац имиџу америчког председника“, закључио је Коваљов.

О томе да ће најозбиљнија „жртва“ шпијунског скандала бити нико други до Барак Обама, слажу се и други руски аналитичари уз напомену да ће шефу америчке државе бити потребно много времена да поврати добру атмосферу у односима са Кремљом.

Иначе, тренутак обелодањивања скандала у који су уплетени руски обавештајци одабран је „са изузетном елеганцијом”, била је прва реакција Москве на саопштење из Њујорка о разбијању шпијунске мреже у којој је, према досадашњим резултатима истраге, деловало 11 грађана Руске Федерације. У највишим врховима руске дипломатије приметни су збуњеност и недоумица. „Никакво објашњење до сада нисмо добили“, изјавио је први човек Министарства иностраних послова Сергеј Лавров.

Пре тога у министарству су саопштили да тек покушавају да се снађу у противречним информацијама које стижу из САД. Ово је делимично узроковано и чињеницом да су хапшења руских обавештајаца следила једно за другим, а у складу са тиме и извештаји о резултатима акције америчке контраобавештајне службе.

У руској мисији у Уједињеним нацијама у првом тренутку нису хтели да дају никакве информације. Слично су поступили и у Одсеку за информисање и штампу руског МИП-а где је наведено тек да су „вести које пристижу противречне и да захтевају додатна објашњења“.

У међувремену, огласио се Владимир Колесников, бивши заменик државног тужиоца и садашњи заменик председавајућег Комитета државне думе за питања безбедности који сматра да откривање руске обавештајне мреже у САД спада у арсенал сличних прича из времена „хладног рата“. У сваком случају, како наводи Колесников, Москва може „симетрично да одговори” на оптужбе из САД, управо онако како је то био обичај у прошлости.

„Не сумњам да ће реакција бити одговарајућа“, пренела је интернет агенција „Њузру“ речи Колесникова. „Није никаква тајна да на нашој територији делују амерички обавештајци. Претпостављам да ћемо и ми реаговати на сличан начин – мерама које спадају у сферу кривичне одговорности“, објаснио је он.

Колесников је при томе изразио уверење да ће амерички председник Барак Обама имати „довољно мудрости“ да скандалу да праву димензију, пошто је ово што се тренутно дешава, пре свега, удар на њега. По мишљењу експерта, све поменуто сведочи да у САД и дан-данас делују структуре „које користе двоструке стандарде“ у међународним односима. Врло је интересантно да се овај скандал дешава непосредно по сусрету председника Русије и САД, двојице младих политичара који су спремни на конструктивни развој односа двеју држава, сматра Колесников.

С. Самарџија