Osiromašeni kupuju – skuplje

Pad prometa u prestoničkim trgovinama započet protekle godine nastavljen je i ove. U „Jabuci”, jedinom beogradskom trgovinskom lancu, očekuju da će čitava 2010. godina biti teška.

– Pad prodaje se nastavlja. Protekle godine promet je opao oko deset odsto, a u prvoj polovini ove godine beležimo opadanje tražnje za dodatnih četiri odsto – kaže Milorad Mišković, direktor trgovinskog preduzeća „Jabuka”.

Da se krizni trendovi u maloprodaji nastavljaju potvrđuju i drugi trgovci.

– Potražnja za žestokim alkoholnim pićima, električnim uređajima i tekstilom i dalje se smanjuje. Kada je reč o osnovnim životnim namirnicama nastavlja da raste prodaja proizvoda koji su jeftiniji – objasnili su u „Delta maksiju”.

Da je korpa sve praznija, potvrđuje i to što svaki treći Beograđanin, prema podacima agencije GFK, ređe odlazi u hipermarkete zarad većih nabavki. Svojevrstan paradoks, da se u vreme besparice kupuje u manjim i skupljim radnjama, ipak, ima logike. Manje je novca za veliku kupovinu, za odlazak na drugi kraj grada do velikih prodavnica i kupovinu artikala koje nisu na spisku ponetom od kuće, što se u izobilju hipermarketa redovno događa. A kada se pazari u mesari u komšiluku iskušenja su manja, budući da se namenski pazari dvesta ili trista grama mesa.

Zvanična statistika to, za sada, ne registruje: po tim pokazateljima, Beograđani se mogu pohvaliti da im prosečna zarada pokriva potrošačku korpu. Podaci za jun se još prikupljaju, a u majskom izveštaju Gradskog zavoda za informatiku i statistiku navodi se da je u prosečnoj platnoj koverti 41.901 dinar, a, prema podacima Ministarstva trgovine, korpa je vredela 37.070,48 dinara.

I dok se čini da su tako potrebe četvoročlane porodice pokrivene, realnost govori drugačije. Koverta je neretko tanja od 30.000 dinara, a iz organizacija za zaštitu potrošača odavno poručuju da je koncept potrošačke korpe daleko od stvarnosti.

– Realna vrednost potrošačke korpe za prosečnu porodicu je najmanje 60.000 dinara. Važeća vređa dostojanstvo kupaca, nju su kreirali nutricionisti, a ne ekonomisti i ljudi koji se bave tržištem i položajem potrošača. Mi smo već uputili zahtev Ministarstvu trgovine da saopšti realnu vrednost i iznos koji je potreban da bi domaćinstvo preguralo mesec dana – ističe Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

Ekonomisti su nešto umereniji u kritici. U Centru za slobodno tržište objasnili su da je teško jednim modelom obuhvatiti milione porodica.

– Zvanična prosečna potrošačka korpa može da bude jedan, ali nedovoljan pokazatelj životnog standarda, jer ima mnogih onih koji ne kupuju sve artikle koje ona predviđa ili kupuju pojedine koji se u njoj ne nalaze – kažu u Centru za slobodno tržište.

S. Despotović