Осиромашени купују – скупље

Пад промета у престоничким трговинама започет протекле године настављен је и ове. У „Јабуци”, једином београдском трговинском ланцу, очекују да ће читава 2010. година бити тешка.

– Пад продаје се наставља. Протекле године промет је опао око десет одсто, а у првој половини ове године бележимо опадање тражње за додатних четири одсто – каже Милорад Мишковић, директор трговинског предузећа „Јабука”.

Да се кризни трендови у малопродаји настављају потврђују и други трговци.

– Потражња за жестоким алкохолним пићима, електричним уређајима и текстилом и даље се смањује. Када је реч о основним животним намирницама наставља да расте продаја производа који су јефтинији – објаснили су у „Делта максију”.

Да је корпа све празнија, потврђује и то што сваки трећи Београђанин, према подацима агенције ГФК, ређе одлази у хипермаркете зарад већих набавки. Својеврстан парадокс, да се у време беспарице купује у мањим и скупљим радњама, ипак, има логике. Мање је новца за велику куповину, за одлазак на други крај града до великих продавница и куповину артикала које нису на списку понетом од куће, што се у изобиљу хипермаркета редовно догађа. А када се пазари у месари у комшилуку искушења су мања, будући да се наменски пазари двеста или триста грама меса.

Званична статистика то, за сада, не региструје: по тим показатељима, Београђани се могу похвалити да им просечна зарада покрива потрошачку корпу. Подаци за јун се још прикупљају, а у мајском извештају Градског завода за информатику и статистику наводи се да је у просечној платној коверти 41.901 динар, а, према подацима Министарства трговине, корпа је вредела 37.070,48 динара.

И док се чини да су тако потребе четворочлане породице покривене, реалност говори другачије. Коверта је неретко тања од 30.000 динара, а из организација за заштиту потрошача одавно поручују да је концепт потрошачке корпе далеко од стварности.

– Реална вредност потрошачке корпе за просечну породицу је најмање 60.000 динара. Важећа вређа достојанство купаца, њу су креирали нутриционисти, а не економисти и људи који се баве тржиштем и положајем потрошача. Ми смо већ упутили захтев Министарству трговине да саопшти реалну вредност и износ који је потребан да би домаћинство прегурало месец дана – истиче Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије.

Економисти су нешто умеренији у критици. У Центру за слободно тржиште објаснили су да је тешко једним моделом обухватити милионе породица.

– Званична просечна потрошачка корпа може да буде један, али недовољан показатељ животног стандарда, јер има многих оних који не купују све артикле које она предвиђа или купују поједине који се у њој не налазе – кажу у Центру за слободно тржиште.

С. Деспотовић