Stare pesme, nove priče

Snimanje takozvanih kaver albuma (cover album) posebna je rokerska disciplina. Radi se o pločama čiji je repertoar sastavljen od obrada pesama drugih autora. Izvođači na taj način obznanjuju svoje muzičke preferencije, iskazuju odnos prema rok nasleđu, demonstriraju osobenosti sopstvenog interpretativnog stila, nude auditorijumu novo viđenje poznatih napeva.

Izgleda da je ovaj pristup ponovo u modi. Poslednjih meseci pojavilo se nekoliko vrlo zanimljivih albuma ove vrste. Soul diva Beti Lavet snimila je album „Interpretations: The British Rock Songbook“, sastavljen od pesama iz repertoara sastava „The Who“, „The Rolling Stones“, „Traffic“ i drugih. Mlada pevačica i violistkinja Keri Rodrigez je na albumu „Love & Circumstance“ uradila slično – pevajući pesme Taunsa van Zanta, Gilijan Velč, Henka Vilijamsa i drugih predstavila je svoj artistički kredo. Engleska kabaretska i džez diva Barb Janger je na albumu „The Men I Love: The New American Songbook“ pesme Dejvida Birna, Toda Randgrena i Džimija Veba izmestila u neobičan ambijent. Na taj način im je podarila novi i neočekivani život.

Čini se da je najbolji posao ove vrste uradila Džema Rej. Njena ploča „It’s Shame About Gemma Ray” stoji barabar pored najboljih albuma ove sorte: Bouijevog „Pin Ups“, „Satisfied Mind“ sastava „The Walkabouts“ i Laneganovog „I’ll Take Care Of You“. Odabrane pesme Džema je pretvorila u mračni, jezoviti posleponoćni bluz – „rokabili melanholija i moderni senzibilitet“ spojeni su na neočekivanim mestima. Verujem da će Dejvid Linč i Kventin Tarantino, kad budu čuli njenu verziju grandž himne „Touch Me I’m Sick“ iz repertoara grupe „Mudhoney”, odnosno utvarni bluz „Ghost On The Highway” Džefrija Li Pirsa, poželeti da ih udenu u neki budući film.

U Džemi Rej kao da istovremeno obitavaju P. Dž. Harvi i Holi Golajtli. Radikalni, ogoljeni, električni rokerski stav jedne susreće se sa umećem druge da na poseban način razume pesme raznih autora, otkrije njihova skrivena značenja i interpretira ih kao garažni bluz. Za razliku od njih, Džema svom repertoaru ne pristupa kao narogušena pankerka. Čini to kao demonska kabaretska pevačica. Jeza i bizarna melodrama su ispred direktnosti i afektivne razgolićenosti.

Mat Verta-Rej iz sastava „Heavy Trash“ je bio njen jedini saradnik na ovoj ploči. Uradili su odličan posao. Tamo gde su stigli sa svojim verzijama pesama „Swampsnake“ Aleksa Harvija i „Looking The World Over“ Memfis Mini retko je ko bio. Da ne govorimo o melodiji uspavanke iz filma Romana Polanskog „Rozmarina beba“ i pesme „Drunken Butterfly” grupe „Sonic Youth“.

Džimi Pejdž je nedavno rekao: „Bio sam na koncertu Džeme Rej. Oduševljen sam njenim nastupom – jedinstvenom mešavinom glasa, muzike i pesme. To je stvar koju ne smete da propustite“. Isto važi i za ovaj album.

Žikica Simić