Старе песме, нове приче

Снимање такозваних кавер албума (cover album) посебна је рокерска дисциплина. Ради се о плочама чији је репертоар састављен од обрада песама других аутора. Извођачи на тај начин обзнањују своје музичке преференције, исказују однос према рок наслеђу, демонстрирају особености сопственог интерпретативног стила, нуде аудиторијуму ново виђење познатих напева.

Изгледа да је овај приступ поново у моди. Последњих месеци појавило се неколико врло занимљивих албума ове врсте. Соул дива Бети Лавет снимила је албум „Interpretations: The British Rock Songbook“, састављен од песама из репертоара састава „The Who“, „The Rolling Stones“, „Traffic“ и других. Млада певачица и виолисткиња Кери Родригез је на албуму „Love & Circumstance“ урадила слично – певајући песме Таунса ван Занта, Гилијан Велч, Хенка Вилијамса и других представила је свој артистички кредо. Енглеска кабаретска и џез дива Барб Јангер је на албуму „The Men I Love: The New American Songbook“ песме Дејвида Бирна, Тода Рандгрена и Џимија Веба изместила у необичан амбијент. На тај начин им је подарила нови и неочекивани живот.

Чини се да је најбољи посао ове врсте урадила Џема Реј. Њена плоча „It’s Shame About Gemma Ray” стоји барабар поред најбољих албума ове сорте: Боуијевог „Pin Ups“, „Satisfied Mind“ састава „The Walkabouts“ и Ланегановог „I’ll Take Care Of You“. Одабране песме Џема је претворила у мрачни, језовити послепоноћни блуз – „рокабили меланхолија и модерни сензибилитет“ спојени су на неочекиваним местима. Верујем да ће Дејвид Линч и Квентин Тарантино, кад буду чули њену верзију гранџ химне „Touch Me I’m Sick“ из репертоара групе „Mudhoney”, односно утварни блуз „Ghost On The Highway” Џефрија Ли Пирса, пожелети да их удену у неки будући филм.

У Џеми Реј као да истовремено обитавају П. Џ. Харви и Холи Голајтли. Радикални, огољени, електрични рокерски став једне сусреће се са умећем друге да на посебан начин разуме песме разних аутора, открије њихова скривена значења и интерпретира их као гаражни блуз. За разлику од њих, Џема свом репертоару не приступа као нарогушена панкерка. Чини то као демонска кабаретска певачица. Језа и бизарна мелодрама су испред директности и афективне разголићености.

Мат Верта-Реј из састава „Heavy Trash“ је био њен једини сарадник на овој плочи. Урадили су одличан посао. Тамо где су стигли са својим верзијама песама „Swampsnake“ Алекса Харвија и „Looking The World Over“ Мемфис Мини ретко је ко био. Да не говоримо о мелодији успаванке из филма Романа Поланског „Розмарина беба“ и песме „Drunken Butterfly” групе „Sonic Youth“.

Џими Пејџ је недавно рекао: „Био сам на концерту Џеме Реј. Одушевљен сам њеним наступом – јединственом мешавином гласа, музике и песме. То је ствар коју не смете да пропустите“. Исто важи и за овај албум.

Жикица Симић