Eva očuvala adama

Eva je za brigu o adamu pokupila komplimente svih prijateljica i komšinica, ali i neznanaca koji tutnje Gostivarskom ulicom na Voždovcu ne misleći da se zaustavljaju u nepoznatom kraju i izazivaju nezgodne kuce čuvarkuće. Ispred broja 51a, ipak, zastane većina njih privučena zagonetnim mirisom  petunija i hibiskusa, kao i džinovskom prilikom neobične biljke  po imenu – adam. Dvometraš je ponos celog dvorišta sa svih svojih pet listova, a najrazvijeniji je dugačak metar i širok 70 centimetara. Nešto je posebno čak i za najupućenije uzgajivače i poznavaoce retkih vrsta biljaka, a njegova vlasnica Eva Ilić je posvećenik odmalena. 

– Ljubav prema cveću nasledila sam od majke, a prenela sam je na muža. Oduvek sam volela vrtove, a pre nekoliko godina moja terasa je, zahvaljujući saksijama sa cvećem, proglašena najlepšom na Voždovcu. Adama uzgajam sedam godina i nigde, ni na moru, nisam videla većeg. Pokazujući na njega, poznanici su me često pitali otkud mi drvo banane – objašnjava Eva.

Svoje penzionerske dane Eva provodi sa suprugom Radetom koji u porodičnoj hortikulturi ima priznatu i prepoznatu ulogu. Redovno donosi zemlju iz Banjičke šume, premešta saksije i s radošću posmatra suprugu koja obavlja glavni deo posla.

Adamove suze

– Stalno menjam zemlju, okopavam, prskam tečno đubrivo i dodajem pesak. Tome dnevno posvetim sat-dva. Iždžigljali adam ne zahteva previše truda, samo ne podnosi žeđ. Stalno ga zalivam i ujutru na njegovim listovima redovno nalazim suze. Pun je vode – kaže Eva.

Kako bi bila na korak ispred drugih, primenjivala je i ona pravila koja se ne nalaze u priručnicima za uzgajanje cveća. Tako se uverila da pelcer zaista neće da se primi ako je uzet od namćora ili od ljudi koji nemaju dece. Tek raspukli cvetovi, mlada roze boja ili neobična mešavina nijansi, koja se dobija još samo na slikarskim platnima, nekoliko puta su prevarili Evu da krišom otkine deo cveta i ponese ga kući.

– Gazdarica nije htela da mi da pelcer i šta sam drugo mogla nego da ga ukradem. Tako sam smotuljak tutnula u tašnu i otišla kući. Jalov posao. Nije hteo da se primi. Makar sam potvrdila priče da se nikad ne prima ukradeni pelcer – dodaje.

Slogom napajaju život

Bračni par Ilić je pronašao mir u skrajnutoj voždovačkoj ulici, u dvorištu ukrašenom brezama i palmama, u kući čije stepenište oplemenjuje više od sto saksija. Adam im je, za sada, doneo najviše priznanja, mada imaju još aduta. Za svoj ružičnjak na Avali tvrde da izgleda tako, kao da su preko njega posute kantice sa raznim bojama. Rade i danas iznenadi suprugu ružom sa placa. Dnevne rituale počinju šetnjom sa jedanaestogodišnjim sibirskim haskijem Rikijem. Budući da se kaže da je sedam psećih godina kao jedna čovečija, Rade se šali da su on i Riki vršnjaci.

– Gazdarica ga trpi, jer joj nikad nije izrovao zemlju, niti pokidao njene čuvarkuće, filadendrone i ostale biljke. Meni je mnogo značio, jer sam, šetajući ga, i sam počeo da se krećem, pešačim, a to mi je pomoglo da snizim visok krvni pritisak. Naravno, svako od nas se naljuti, pa tako i Riki. Jednog dana sam mu sipao svežu vodu u zdelicu, a Eva me je prekorila. Kaže, kako psetu odmah prinesem vodu, a njoj nikad ne donesem kad mi potraži i ne zalijem naše zeleno čudo biblijskog imena. Kad je to čuo Riki, demonstrativno je ustao i otišao iza kuće. Tamo smo ga zatekli kako prkosno pije toplu, ustajalu vodu. Valjda je hteo da nam stavi do znanja kako ne smemo da ga ljutimo i kako se svet ne vrti oko adama – objašnjava porodičnu slogu Rade Ilić.