Martin Skorseze je kao mađioničar

Od našeg specijalnog izveštača

Karlove Vari – Velika filmska zvezda, britansko-holivudski glumac Džud Lou, ovogodišnji je dobitnik predsedničkog „Kristalnog globusa” na 45. Karlove Vari festivalu.

Spontan i impulsivan, ali istovremeno i odgovoran i sklon planiranju („Moram da planiram, jer imam porodicu, četvoro dece i naporan posao”), Džud Lou je strpljivo gradio svoju glumačku karijeru, učestvujući u filmovima kakvi su „Gataka”, „Ponoć u vrtu dobra i zla”, „Neprijatelj pred vratima”, „Veštačka inteligencija”, „Put do uništenja”, „Avijatičar”, „Provala”... I, naravno – u „Talentovanom gospodinu Ripliju” Entonija Mingele, koji ga je visoko etablirao i koji je, glumcu u čast, bio prikazan u Karlovim Varima posle svečanosti ceremonije dodele nagrade za njegov izuzetan doprinos svetskoj umetnosti...

Smatrate li da je „Talentovani gospodin Ripli” jedan od najznačajnijih filmova u Vašoj dosadašnjoj karijeri?

„Talentovani gospodin Ripli” iz mnogo razloga čini prekretnicu u mojoj karijeri. On me je spojio i povezao sa Entonijem Mingelom koji je bio izuzetno važan za moju glumačku karijeru ali i moj veliki prijatelj. Takođe, mislim da mi je rad u ovom filmu prvi put omogućio taj osećaj da radim sa velikim igračima. Prvi put mi se probudila i svest o tome da sam se našao u međunarodnom fokusu, zato što sam pripadao čitavom tom filmskom društvu koje me je pratilo.

Mingela je često govorio da tokom snimanja krade emocije od svojih glumaca?

On je to zaista činio ali na terapeutski način. To je bio deo njegovog posla i ekscentričnost igre koju igramo. Ponudite svoja osećanja nekom ko ih onda reže, menja, oblikuje u nešto sasvim drugo, a on je u tome bio majstor. Bilo je dana koje sam na snimanju proveo jecajući, zatim bih otišao kući i rekao sebi: „Ovaj moj posao je potpuno lud, zašto to radim samom sebi? Ne osećam se dobro, iscrpljen sam, a šta sam time postigao osim što sam ostvario scenu kakvu je reditelj tražio?” Naravno, već sledećeg dana smatrao sam da sam se pročistio i vraćao se kući veseo. Mnogo mi nedostaje Mingela. Prerano je otišao.

Kada već govorimo o emocijama, Vi ste kao glumac u poziciji da ih stalno izlažete gledaocima. Međutim, postoji li nešto što skrivate u sebi, što ne pokazujete?

Mislim da ipak sačuvam ponešto. U svakoj filmskoj ulozi možete videti samo deo mene. Kada dođe dan snimanja u kojem moram da odglumim nervni slom, razmišljam kako da to učinim a da izgleda stvarno. Učiniću sve što treba za tu scenu, upotrebiću iskustva iz sopstvenog života ili života porodice i prijatelja, makar na kraju dana i sam nezaustavljivo plakao. Neki ljudi će to odglumiti sami od sebe, neki će staviti luk na oči, ali moje suze nisu lažne, one su stvarne. Tako otkrivate i deo sebe, otkrivate koliko ste ranjivi, ali ja i sa tim otkrivanjem manipulišem.

(/slika2)

Jesu li onda glumci u svakom trenutku veliki manipulatori?

Ne bih bio baš toliko rigorozan! Recimo, za potrebe filma glumac manipuliše istinom. Primera radi, postoje filmovi koji su na neki način povezani sa mojim privatnim životom, što znači da je deo mene uvek izložen. Kako smatram da je važno sačuvati deo sebe samo za sebe, prinuđen sam da tokom ostvarivanja uloge ipak i manipulišem istinom. Uvek je za glumca veliki izazov koliko toga možeš da zadržiš za sebe.

Sudeći da ste kao filmska zvezda česta meta raznih napisa u novinama na teme iz Vašeg privatnog života, koliko je moguće zadržati stvari samo za sebe?

Bilo bi apsolutno moguće ukoliko bi se policija konačno potrudila da onemogući šetanje ljudi sa kamerama oko moje kuće! Kada me jure paparaci, osećam se kao da me neko drži na nišanu snajpera, a verujte da to nije dobar osećaj. Najviše su time ugrožena moja deca a na to sam posebno osetljiv. Ta manija u Engleskoj, prema kojoj su drugorazredne informacije jako važne, to je poput raka koji se širi telom. U novinama postoji politika prema kojoj je bitno imati sliku, a onda će ispod nje napisati što god im padne na pamet.

Mnogi će reći da treba malo da trpite s obzirom na to da radite najdivniji posao na svetu?

Radim ono što volim i zbog toga sam veoma srećan! Osećam se lako kao da nemam ni dana radnog staža. Ali, ljudi često ne razmišljaju da je ovo krvavo težak posao, zbog kojeg sam često i zbunjen i nervozan.

Nedavno ste veoma uspešno igrali Hamleta u predstavi Donmar Verhaus teatra, znači li to i povratak korenima?

Smešno je što su mnogi o tome pisali kao o velikoj promeni u mojoj karijeri, očigledno ne znajući ili smetnuvši s uma da sam ja svoje prve glumačke korake načinio upravo u pozorištu. Hamlet je za mene značio samo povratak na poznato, na nešto što me je oduvek ispunjavalo i hranilo. Verujem da ću raditi i dalje u pozorištu, nadam se – već sledeće godine, jer sam zaista uživao i osećao se dobro u sopstvenoj koži.

(/slika3)

Jeste li osećali nervozu pred izvedbu „Hamleta” s obzirom na to da se toliko poznatih britanskih glumaca u ovoj ulozi našlo znatno pre Vas?

Začudo, bio sam prilično miran. Možda zato što sam bio i potpuno spreman i što sam od jednog kolege dobio najbolji mogući savet. On mi je pred premijeru rekao: „Samo imaj u vidu da ti ne igraš ulogu, već uloga igra tebe”. Sledeći ovaj savet pošlo mi je za rukom da pronađem onaj deo sebe koji je, pretpostavljam, prigušen, a koji mi je omogućio iznenadni pogled na svet sa daleko više poetskog kolorita. Uživao sam u Hamletovoj koži punih devet meseci. Imam osećaj da sam ga ostavio spremnijim da prihvati život. Sada mi nedostaje to bivstvovanje sa njim svake večeri, ta mogućnost da, bez obzira šta mi se trenutno događalo u životu, izlaskom na scenu sve svoje demone isteram napolje.

Čujemo da ćete uskoro raditi sa Martinom Skorsezeom?

Radiću uskoro u njegovom filmu „Hugo Cabret”, za koji verujem da je prvi Skorsezeov film za decu. Igram Hugovog oca i to je sve što ću vam na ovu temu za sada reći. U oktobru treba da počnem snimanje novog „Šerloka Holmsa”, a zatim negde pred kraj godine i film „Zaraze” Stivena Soderberga. Reč je o ansambl-filmu o širenju virusa H1N1 u međunarodnim razmerama.

Radujete li se saradnji sa Skorsezeom čiji je miljenik, već dugo, Leonardo di Kaprio?

On je originalni filmski reditelj. On je kao mađioničar i zaista sam radoznao šta će za mene izvući iz svog rukava.

Smatrate li da je u Vašoj karijeri bilo i nekih loših izbora?

Bilo je samo filmova koji nisu bili tako slavljeni i hvaljeni kao što sam se ja nadao. Ako sam i imao loših izbora, naučio sam lekciju i nastavio dalje.

Smatraju Vas i jednim od najseksepilnijih muškaraca današnjice, kako se sa time nosite?

To što me mediji smatraju seksepilnim, to je glupost. Neprijatno mi je kada se to pominje. Kada sam sa dvadesetak godina započinjao glumačku karijeru, usmeravali su me prema ulogama zgodnih mladih muškaraca u romantičnim komedijama. Takvu vrstu filmova voleo sam da gledam, ali ne i da u njima igram. Želeo sam da me prihvate sa ozbiljnošću, želeo sam potvrdu svog rada, dugovečnost u glumačkom poslu, a činilo mi se da to neću moći da postignem ukoliko prihvatim uloge „lepotana” koje su mi se tada nudile. Sada me pred sobom vidite ovakvog kakav jesam, sa ovim licem i ovim telom, spremnog da ulogu prihvatim isključivo na osnovu scenarija, a ne svog fizičkog izgleda.