Fetiš deviznog tržišta

Narodna banke Srbije (NBS), polemišući sa vladom, saopštava da se vrednost dinara određuje na tržištu i da NBS "ne može i neće ići protiv tržišnih tendencija".

Banka u svom saopštenju dalje kaže da joj "nije poznata ekonomska teorija, a još manje praksa, u svetu po kojoj depresijacija valute povećava zaposlenost, nivo investicija preduzeća, a time produktivnost i konkurentnost".

Teško je složiti se sa navedenim tezama iz saopštenja NBS.

Prva teza o tržišnom formiranju kursa formalno jeste tačna. Međutim, sublimna implikacija te teze po kojoj je kurs dinara zbog toga realan nije održiva.

Današnji kurs dinara nije elementarna tržišna nepogoda već suma svih činjenja i nečinjenja NBS od kraja 2000. godine do sada. U njegovoj vrednosti kumulirani su svi promašaji i zablude dosadašnje monetarne politike.

Istorija "nove" NBS započinje krajem 2000. godine. NBS je od tada do danas menjala svoju politiku i često išla protiv tržišta. Devizni kurs se koristio i koristi kao tzv. monetarno sidro. To znači da NBS veštački održava vrednost dinara, čime smanjuje uvozne cene i tako kurs koristi kao antiinflacioni instrument. 

Deficit tekućeg bilansa za prvih šest meseci ove godine iznosi 1,35 milijardi dolara i za 70 procenata je veći nego u istom periodu prošle godine. Deficit bilansa robe i usluga je 2,89 milijardi dolara i za 28 procenata je veći nego prošle godine. U svetlu pomenutih brojeva, nemoguće je braniti tezu po kojoj je kurs dinara realan, ili neutralan. 

Osnovni generator problema u monetarnoj sferi, u ovom trenutku, jesu banke i njihovo zaduživanje u inostranstvu. Bankama se nema šta prigovoriti. Njihovo je pravo da čine sve kako bi povećale profit, kao i da svog klijenta cede do poslednje pare – ako to klijent prihvata. Tom procesu je i država Srbija pružila nepotrebnu pomoć, deformišući  baš to tržište "protiv čijih tendencija NBS sada neće i ne može ići".  Deformacija, međutim, nije jasno vidljiva.

Država je dozvolila bankama da u Srbiji pretežno posluju u stranoj valuti. Tako je i oficijelno uspostavljen dvovalutni monetarni sistem. Potiskivanjem dinara oslabljena je i NBS i njena sposobnost da vodi efikasnu monetarnu politiku. Važan instrument monetarne politike – kamatnu stopu – dominantno određuju poslovne banke, a ne NBS, jer NBS nije emisiona banka za evro.   

Logika tržišta počiva ne samo na ponudi i tražnji, već i na anticipiranju i upravljanju rizikom. Kada banka klijentu odobri kredit čija se veličina menja sa promenom kursa dinara, on ne može znati koliko će biti njegovo stvarno zaduženje. Kako dužnik ne može kalkulisati rizik pada dinara, on se neopreznije zadužuje. Na ovaj način se direktno podstiče kreditna ekspanzija, a time i pritisak na cene.

Kursni rizici su uvek vezani za poslovanja sa inostranstvom. Kako građani žive, zarađuju i troše dinare u Srbiji, nema razloga da oni prihvataju valutni rizik. Kada je sopstveni valutni rizik prevalila na dužnika, banka može nesmetano da se zadužuje u inostranstvu i tržište zatrpava devizama, čime se besmisleno jača dinar i razara platni bilans. Oslobođena rizika, u ambijentu ogromnih kamata stimulisana je da to i čini.

Kada bi banke poslovale u dinarima, tada bi i stvarna visina kamatnih stopa bila vidljiva. Banke bi morale da anticipiraju kretanja kursa i inflacije i da za toliko povećavaju ionako enormne kamatne stope. Potencijalni dužnik bi tačnije mogao da utvrdi visinu svoje obaveze i odlučuje o tome da li će se zadužiti. Pale bi ili kamatne stope, ili bi se smanjila kreditna ekspanzija – najverovatnije i jedno i drugo.

Druga teza NBS jeste da depresiranje kursa ne pomaže rastu zaposlenosti, rastu konkurentnosti itd. Ovaj iskaz se banci neoprezno oteo.

Kina, na primer, svoj fenomenalni rast bazira upravo na izvozu koji je podstaknut i potcenjenom domaćom valutom. Uprkos pritisku Vašingtona i ogromnom deviznom prilivu, Kina drži fiksni kurs juana i još uvek odoleva zahtevima da svoju valutu revalvira. 

Posleratna monetarna istorija Japana protiče u permanentnoj borbi protiv jačanja jena. Snažni jen bi ugrozio japanski izvoz, a domaće tržište nije dovoljno veliko da apsorbuje proizvedene viškove robe. Ako bi se smanjila proizvodnja zbog otežanog izvoza, troškovi po jedinici proizvoda bi porasli, pa bi konkurentnost Japana drastično pala. 

I najproduktivnije svetske privrede koriste kurs kako bi stimulisale izvoz i destimulisale uvoz. Teza po kojoj kurs ne utiče ni na uvoz, ni na izvoz netačna je – osim ako se Argentina iz devedesetih ne smatra uzorom u vođenju monetarne politike.

Ceterum censeo – rast dinara je poguban za Srbiju. NBS ne može biti  pasivni posmatrač deviznog tržišta, mora prekinuti sa tržišnom retorikom i zaustaviti zaduživanje banaka u inostranstvu. Ako to znači podizanje stope obavezne rezerve za takva sredstva na 80 ili 100 procenata – neka tako bude. 

Finansijski konsultant