Državnik bez kalupa

Malo je ličnosti u novijoj istoriji Turske koje su, kao Tajip Erdogan, tako brzo, preko noći, izbile u prvi plan. On potvrđuje staru istinu: hrabri i uporni stižu na cilj.

A kada je 2002. godine njegova Partija pravde i razvoja, mimo svih očekivanja, pobedila na izborima, mnogi su verovali da je to slučajnost, prolazna politička epizoda. Erdogan se u tom času nalazio u zatvoru. Osuđen je na deset meseci zato što je javno recitovao islamističke stihove koji se kose sa sekularnim sistemom. („Džamije su naše kasarne, kubeta su naši šlemovi, minareta su naši bajoneti, vernici su naši vojnici.“)

Erdogan slovi za ličnost bez dlake na jezika. Protivnici kažu da je on na brzinu obrazovani političar, kome državnički maniri nisu baš jača strana. Na pomen njegovog imena u Turskoj se čuju mnoge dileme: islamista ili reformator, harizmatična ličnost ili jeftini populista, demokrata ili diktator? On je sve to, manje ili više. Erdogan tačno zna šta Turcima treba: predvodnik. Zahvaljujući neviđenoj energiji, 2007. godine, maltene sam, svoju partiju po drugi put je doveo do ubedljive pobede. Osvojio je čak 46 odsto glasova.

Ugledao je svet pre 57 godina u Rizeu, mestu na crnomorskoj obali, u siromašnoj porodici. Valjda zato sada uvek nosi skupa odela. Školovao se za imama, da bi kasnije diplomirao menadžment. Gotovo sve vreme živi u Istanbulu u kome je kao dečak zaradio prve pare prodajući limunadu i susam. Jedno vreme je igrao fudbal.

Poznat je kao veliki musliman. Njegova supruga Emina i ćerke nikad ne izlaze iz kuće bez feredže. To mnogima smeta. Političku karijeru je počeo u okrilju fundamentalističke Partije prosperiteta. Zahvaljujući tome je bio gradonačelnik Istanbula. Kada je krajem devedesetih godina ta stranka zabranjena, on se na trenutak primirio, da bi kasnije osnovao partiju koja je već osam godina na vlasti.

Pokazalo da on nije nije neiskusan političar, kao što su se mnogi nadali. Kada je stigao na vrh, shvatio je da se s minaretima ne može u 21. vek, zaboravio je na mnoga obećanja. On je nastavio saradnju sa strateškim saveznikom – Amerikom – i počeo reforme kako bi Turska uhvatila korak sa EU standardima.

„Naš cilj je ulazak u EU i mi nastavljamo demokratske promene“, izjavio je on odgovarajući na sumnje na zapadu da okreće Tursku ka islamskom istoku. U UN je glasao protiv uvođenja sankcija Iranu. Zaratio je sa Izraelom braneći Palestince. Ima razvijene odnose sa Sirijom, Libanom, Sudanom…

Politički protivnici u Turskoj mu ne veruju. Erdogan se, tvrde, samo pritajio, on ima tajni islamistički program i, pre ili kasnije, pokušaće da vrati zemlju u sultansku prošlost. On to uporno opovrgava.

Vojislav Lalić