Државник без калупа

Мало је личности у новијој историји Турске које су, као Тајип Ердоган, тако брзо, преко ноћи, избиле у први план. Он потврђује стару истину: храбри и упорни стижу на циљ.

А када је 2002. године његова Партија правде и развоја, мимо свих очекивања, победила на изборима, многи су веровали да је то случајност, пролазна политичка епизода. Ердоган се у том часу налазио у затвору. Осуђен је на десет месеци зато што је јавно рецитовао исламистичке стихове који се косе са секуларним системом. („Џамије су наше касарне, кубета су наши шлемови, минарета су наши бајонети, верници су наши војници.“)

Ердоган слови за личност без длаке на језика. Противници кажу да је он на брзину образовани политичар, коме државнички манири нису баш јача страна. На помен његовог имена у Турској се чују многе дилеме: исламиста или реформатор, харизматична личност или јефтини популиста, демократа или диктатор? Он је све то, мање или више. Ердоган тачно зна шта Турцима треба: предводник. Захваљујући невиђеној енергији, 2007. године, малтене сам, своју партију по други пут је довео до убедљиве победе. Освојио је чак 46 одсто гласова.

Угледао је свет пре 57 година у Ризеу, месту на црноморској обали, у сиромашној породици. Ваљда зато сада увек носи скупа одела. Школовао се за имама, да би касније дипломирао менаџмент. Готово све време живи у Истанбулу у коме је као дечак зарадио прве паре продајући лимунаду и сусам. Једно време је играо фудбал.

Познат је као велики муслиман. Његова супруга Емина и ћерке никад не излазе из куће без фереџе. То многима смета. Политичку каријеру је почео у окриљу фундаменталистичке Партије просперитета. Захваљујући томе је био градоначелник Истанбула. Када је крајем деведесетих година та странка забрањена, он се на тренутак примирио, да би касније основао партију која је већ осам година на власти.

Показало да он није није неискусан политичар, као што су се многи надали. Када је стигао на врх, схватио је да се с минаретима не може у 21. век, заборавио је на многа обећања. Он је наставио сарадњу са стратешким савезником – Америком – и почео реформе како би Турска ухватила корак са ЕУ стандардима.

„Наш циљ је улазак у ЕУ и ми настављамо демократске промене“, изјавио је он одговарајући на сумње на западу да окреће Турску ка исламском истоку. У УН је гласао против увођења санкција Ирану. Заратио је са Израелом бранећи Палестинце. Има развијене односе са Сиријом, Либаном, Суданом…

Политички противници у Турској му не верују. Ердоган се, тврде, само притајио, он има тајни исламистички програм и, пре или касније, покушаће да врати земљу у султанску прошлост. Он то упорно оповргава.

Војислав Лалић