Predsednik protiv angažovanja u Libanu

Tanjug specijalno za "Politiku

ISTANBUL, 27. avgusta - Predsednik Turske Mehmed Nedždet Sezer usprotivio se slanju vojnika u Liban u okviru mirovne misije UN."Nismo mi u poziciji da rešavamo bezbednosne probleme drugih zemalja kada se i sama Turska suočava sa sličnim teškoćama. Ja sam protiv slanja naših vojnika u Liban", izjavio je  predsednik republike.

Gotovo u isto vreme, kada su turske televizijske stanice prenele ovu izjavu šefa države, kurdski pobunjenici su na jugoistoku zemlje izveli dva bombaška napada u kojima je bilo povređenih. Pripadnici ilegalne Radničke partije Kurdistana(PKK), koji se bore za autonomiju svoga naroda, u poslednje vreme su pojačali terorističke aktivnosti u graničnom području prema Iraku.

Izjava predsednika Sezera će podgrejati sve dublje podele oko toga da li Turska treba da šalje "plave šlemove" na jug Libana.

U sadašnjoj vladi su najavili da će uputiti askere u Liban i da Ankara treba da igra veću ulogu u regionu. Pogotovo što je ona jedna od retkih muslimanskih zemalja koje imaju dobre odnose i sa Libanom i sa Izraelom. Ministar spoljnih poslova Abdulah Gul je prošle sedmice posetio Bejrut, Jerusalim i Damask, gde je sa domaćinima razgovarao o mirovnoj misiji UN u Libanu.

Šef države, prema slovu ustava, ima protokolarna ovlašćenja i ne može da blokira upućivanje vojnika u Liban. Odluku o tome, na predlog vlade, treba da donese Medžlis(parlament), u kojem ubedljivu većinu ima proislamistička Partija pravde i razvoja(AKP) premijera Tajipa Erdogana.

Na nedavnom sastanku premijera, vodećih ministara i generala, iza zatvorenih vrata, raspravljalo se o angažovanju u Libanu. Prema otkrićima lokalnih listova, Turska će u tu zemlju uputiti 800 do 1300 vojnika. Definitivna odluka još nije doneta, pogotovo što još nije dokraja jasan mandat "plavih šlemova".

Državna agencija Anadolija je preksinoć javila da je premijer Erdogan razgovarao telefonom sa libanskim kolegom Fuadom Siniorom. "Mi se još odlučujemo. Ali, ne brinite, mi smo sa vama", rekao je turski premijer.

Dok su u proislamističkoj AKP saglasni sa angažovanjem na jugu Libana kako bi se "pomoglo braći muslimanima", oni razložniji upozoravaju da se ne treba igrati i upuštati u rizik kojem mogu biti izloženi vojnici. "Mi ne treba da budemo deo tog ratnog konflikta. Nismo mi isto što su Francuska i Belgija, mi smo ipak deo tog regiona", upozorava lider najveće opozicione Republikanske narodne partije Deniz Bajkal.

Liban je četiri veka bio deo Otomanske imperije i povratak askera, makar simboličan i privremen, za nekoga bi tamo mogao da bude veliki izazov, čuju se upozorenja. Strahuje se, takođe, kako će na tursko prisustvo reagovati u Hezbolahu, koje podržavaju militantni šiiti u Iranu. Turci su, inače, pretežno suniti.