Председник против ангажовања у Либану

Танјуг специјално за "Политику

ИСТАНБУЛ, 27. августа - Председник Турске Мехмед Неџдет Сезер успротивио се слању војника у Либан у оквиру мировне мисије УН."Нисмо ми у позицији да решавамо безбедносне проблеме других земаља када се и сама Турска суочава са сличним тешкоћама. Ја сам против слања наших војника у Либан", изјавио је  председник републике.

Готово у исто време, када су турске телевизијске станице пренеле ову изјаву шефа државе, курдски побуњеници су на југоистоку земље извели два бомбашка напада у којима је било повређених. Припадници илегалне Радничке партије Курдистана(ПКК), који се боре за аутономију свога народа, у последње време су појачали терористичке активности у граничном подручју према Ираку.

Изјава председника Сезера ће подгрејати све дубље поделе око тога да ли Турска треба да шаље "плаве шлемове" на југ Либана.

У садашњој влади су најавили да ће упутити аскере у Либан и да Анкара треба да игра већу улогу у региону. Поготово што је она једна од ретких муслиманских земаља које имају добре односе и са Либаном и са Израелом. Министар спољних послова Абдулах Гул је прошле седмице посетио Бејрут, Јерусалим и Дамаск, где је са домаћинима разговарао о мировној мисији УН у Либану.

Шеф државе, према слову устава, има протоколарна овлашћења и не може да блокира упућивање војника у Либан. Одлуку о томе, на предлог владе, треба да донесе Меџлис(парламент), у којем убедљиву већину има происламистичка Партија правде и развоја(АКП) премијера Тајипа Ердогана.

На недавном састанку премијера, водећих министара и генерала, иза затворених врата, расправљало се о ангажовању у Либану. Према открићима локалних листова, Турска ће у ту земљу упутити 800 до 1300 војника. Дефинитивна одлука још није донета, поготово што још није докраја јасан мандат "плавих шлемова".

Државна агенција Анадолија је прексиноћ јавила да је премијер Ердоган разговарао телефоном са либанским колегом Фуадом Синиором. "Ми се још одлучујемо. Али, не брините, ми смо са вама", рекао је турски премијер.

Док су у происламистичкој АКП сагласни са ангажовањем на југу Либана како би се "помогло браћи муслиманима", они разложнији упозоравају да се не треба играти и упуштати у ризик којем могу бити изложени војници. "Ми не треба да будемо део тог ратног конфликта. Нисмо ми исто што су Француска и Белгија, ми смо ипак део тог региона", упозорава лидер највеће опозиционе Републиканске народне партије Дениз Бајкал.

Либан је четири века био део Отоманске империје и повратак аскера, макар симболичан и привремен, за некога би тамо могао да буде велики изазов, чују се упозорења. Страхује се, такође, како ће на турско присуство реаговати у Хезболаху, које подржавају милитантни шиити у Ирану. Турци су, иначе, претежно сунити.