Sumorna slika smotre „Mermer i zvuci”

Aranđelovac – Na sednici SO Aranđelovac doneta je Odluka o izmeni Statuta smotre umetnosti „Mermer i zvuci”, kojom se broj članova Upravnog odbora sa pet povećava na devet članova. Na to su oštro reagovali pojedini odbornici jer, prema njihovom mišljenju, krajnje je vreme da se raspravlja o (ne)radu zaposlenih u ovoj kulturnoj instituciji, lošem ovogodišnjem programu i srozavanju ugleda ove manifestacije, poznate daleko van granica naše zemlje.

Kako je istakao odbornik Nove Srbije Ivan Ivanović, glavni krivac za nekvalitetan program smotre je njen v.d. dr Miodrag Fišeković, koji je pokazao nesposobnost u ispunjavanju osnovnih ciljeva.

- Ne znam čime je on zaslužio da po drugi put bude imenovan za v.d direktora, a nema fakultetsku diplomu. Pitam se ko i zašto privatnicima na revers daje monumentalne mermerne skulpture. Iste su proletos „oprane”. To je urađeno mimo struke, nekontrolisanim pritiskom vode i korišćenjem „varikine”, a potom, kako smo saznali od stručnjaka nisu ni zaštićene! U celini, kulturni život u Aranđelovcu je zamro, pa je krajnje vreme da na čelo ustanova kulture i upravnih odbora dođu novi školovani stručni ljudi iz „branše” a ne sponzori – privatnici – naglasio je Ivanović.

I odbornica SNS Marina Blagojević, imala je dosta zamerki na rad i program smotre. Za skupštinskom govornicom rekla je da smotra ne treba da promoviše aranđelovačke lokalne restorane, već da se bavi programom. Zaista je sramota šta je doživela ova poznata smotra, stara 45 godina s nikad siromašnijim programom i tolikim brojem zaposlenih i radnoangažovanih. Zašto nema filmskih ostvarenja, poznatih muzičkih stvaralaca, premijernih priredbi... lane je trebalo da vajari sa pet kontinenata izrade zajedničku monumentalnu skulpturu, ali su uradili samo maketu za koju je potrošeno oko 2.000 dinara! – kaže Marina Blagojević napominjući i da je sramotno što je sajt smotre ažuriran poslednji put 2008. godine!

– Kulturna tradicija Aranđelovca veoma je bogata i u svetskim okvirima – kaže za „Politiku” dr Branko Zlatković, izvrstan poznavalac ovdašnjih kulturnih prilika. Sedamdesetih godina 20. veka i merodavni Unesko skrenuo je svoju pozornost međunarodnom simpozijumu skulptura „Beli venčac”, To je bilo zasluženo priznanje, jer je ondašnji kulturni život Aranđelovca doživljavao svoje zlatno doba – priča Zlatković.

Nedavno mi je, nastavlja kazivanja Zlatković, jedan sredovečni Aranđelovčanin koji sada živi u Beogradu rekao, kako u vreme leta on i njegovi prijatelji nisu odlazili na more, samo zato da ne propuste program smotre „Mermer i zvuci”. Nažalost od tog sjaja, danas je malo šta ostalo. Posle raspada Jugoslavije, Aranđelovac umesto da svojim sjajnim kulturnim nasleđem i velikim kulturnim potencijalom još više dobije na značaju, poput recimo Dubrovnika ili Ohrida, sasvim je nestao sa kulturne mape. Umesto vreve gostujućih vajara, keramičara, slikara, glumaca, književnika, muzičara, igrača, naučnika i gostiju – turista, danas znamenitim parkom, u kome je najpoznatiji muzej skulptura pod otvorenim velom od belog venčačkog mermera najpoznatijih svetskih umetnika, dominiraju sumorne slike. Opštim nemarom, Aranđelovac je nažalost ostao i bez tradicionalne infrastrukture i reprezentativnih prostora u kojima bi se održavali kulturni sadržaji – zaključuje dr Branko Zlatković.

U želji da čujemo i drugu stranu o iznesenim zamerkama na program i aktivnosti smotre „Mermer i zvuci”, potražili smo v.d. direktora smotre Miodraga Fišekovića, ali nam je u službi za odnose sa javnošću rečeno da će biti u Aranđelovcu od 3. do 5. avgusta.

B. Njegovan

---------------------------------

Mermer i zvuci

Ove godine smotra umetnosti „Mermer i zvuci” obeležava 45. godišnjicu postojanja. U sklopu smotre održavaju se i međunarodni simpozijumi skulpture „Beli venčac” i „Svet keramike”.

Do sada je učešće na smotri imalo 205 eminentnih vajara iz zemlje i sveta, koji su radili 242 monumentalne skulpture, od kojih se 63 nalaze u parku Bukovičke banje i pod zaštitom su države. Na simpozijumu „Svet keramike” učešće je uzelo 265 keramičara koji su od poznate bukovičke gline izradili blizu 1.000 unikatnih dela neprocenjive vrednosti.