Otkrivač tajni

Džulijan Asanž se u svom poslu rukovodi jednim jednostavnim pravilom: ukoliko želite da vaše tajne ostanu tajne, nemojte ih – otkrivati. Uz pomenuto ide i shvatanje, da tajne i nema smisla otkrivati, ako se o tim otkrićima ne obavesti što više ljudi. U tom smislu, moćnije alatke od interneta, jednostavno, nema. To je Asanžu i dalo ideju da na svetskoj komunikacionoj mreži pokrene stranicu „Vikiliks“ („WikiLeaks“) na kojoj, zajedno sa svojim saradnicima, nastoji da obelodani ono što je skriveno od očiju i ušiju javnosti, a o čemu ta javnost ima pravo, i mora, sve da zna.

Kada je pre nekoliko dana na stranicama tri ugledna svetska lista – američkog „Njujork tajmsa“, britanskog „Gardijana“ i nemačkog „Špigla“ – osvanula priča o mračnom delovanju vojske SAD i NATO u Avganistanu i Pakistanu, sročena na osnovu čak 92.000 stranica dokumenata na kojima stoji pečat „strogo poverljivo“, svet se našao u šoku. Tu je bilo sve: ko ratuje, zašto ratuje, ko gine, ko strada... Jedino čega u moru dokumenata nije bilo jeste odgovor na pitanje: u čije ime, dokle, i čemu sve to?

Kako se ispostavilo, tajne dokumente je Asanžu dostavio jedan bivši američki obaveštajac koji je službovao u Iraku i bio odlično upućen u tehnologiju razmene i čuvanja informacija. Ipak, Asanž se nije zaleteo. Dobijene podatke dostavio je redakcijama tri gore pomenuta lista, ostavio im dovoljno vremena da sve „prežvaću“ i zajednički, u istom danu, krenu u javnost. Efekat je bio razoran, a bes koji su iskazali zvaničnici u Vašingtonu, Kabulu, Islamabadu... jasno je kazivao da je priča pogodila u sam centar. Sa svih strana krenule su optužbe za izdaju, za pomoć teroristima, za ugrožavanje života vojnika koalicije, lokalnih informatora... Usledile su i otvorene pretnje. Iz Vašingtona je Asanžu dojavljeno da ne dolazi na severnoamerički kontinent jer mu sledi hapšenje...

Džulijan Pol Asanž, Australijanac, rođen je 1971. Studirao je fiziku i matematiku, potom je bio haker i programer da bi se 2006. skrasio na mestu glavnog urednika „Vikiliksa“. Naklonost koju gaji prema egzaktnim nukama, kako sam kaže, pokušao je da pretoči u novinarstvo. A šta je u novinarstvu egzaktnije od pronicanja u skriveno. I sam naziv „Vikiliks“ predstavlja simbiozu dva egzaktna pojma: „Vikipedija“ što je naziv za najotvoreniju enciklopediju na internetu, i „liks“ (leaks), što u slengu označava „curenje“, odnosno odavanje tajnih informacija.

Rukovodeći se načelom o obaveznom otkrivanju tajni Asanž je pre nekoliko meseci na internet postavio film u kojem je zabeleženo kako američki marinci u Iraku, pucajući iz helikoptera, ubijaju grupu Iračana koji za njih ni na koji način nisu predstavljali pretnju. Ipak, najporaznije u ovom filmu bilo je uživanje Amerikanaca dok su pucali na nedužne ljude i ubijali ih. Kao da su pucali u papirnate mete...

Već tada Asanž je postao nepoželjan za američku administraciju. Sa 92.000 novootkrivenih dokumenata postao je – meta.

Slobodan Samardžija