„Žena zmaj” hrabri kupinare

Valjevo – I treća po redu privredno-turistička manifestacija „Dan kupine”, održana prekjuče u planinskom selu Stave kod Valjeva, potvrdila je razočarenje proizvođača zbog niske otkupne cene od 15 do 25 dinara za kilogram. Od većine smo čuli da će najverovatnije odustati od berbe, jer im se ne isplati pa od loše situacije mogu napraviti još goru. Nema sumnje da bi to bila velika šteta s obzirom na to da su sela podno planine Medvednik jedinstvena u Srbiji po kupinjacima čiji plodovi su, i pored nepovoljnih vremenskih uslova, odličnog kvaliteta.

Među desetak proizvođača koji su doneli kupine na izložbu u Stavama bio je i Srboljub Vlajković iz sela Stanine Reke, koji je proglašen za najuspešnijeg proizvođača u ovoj godini. U razgovoru s njim nismo primetili ničeg pobedničkog, jer su radost pomutile niske otkupne cene. Računao je, veli, da nešto zaradi, ali od toga neće biti ništa. On ne krivi otkupljivače, već hladnjačare čiji je lobi, kako kaže, izuzetno jak. Smatra da je realna cena za njegov „ton fri“ 60 a za „čačansku bestrnu“ 40 dinara za kilogram.

I vremešni Ilija Starčević, iz sela Drenajića, koji kaže da „sa suprugom ima ukupno 140 godina“, imao je nameru da ove godine ubere i preda vagon kupine i stavi koji dinar u džep. Međutim, razmišlja da to učini u količini od nekoliko gajbi kako bi „baba napravila slatko“.

– Umesto da se mladi ugledaju na nas i da preuzimaju proizvodnju i povećavaju površine pod kupinom, dobro vide s kakvim mukama se „kršimo“. Jasno im je da će im trud biti uzaludan. Ovo nisu stvari koje treba da se rasprave u mesnim zajednicama i opštinama, već na nivou države. Ovaj deo ispod Medvednika sam Bog je odredio za gajenje voća, među kojim i kupine. Velika je šteta ovo što se čini – kaže Ilija.

Za štandom Dragice Stepanović iz Stava, poznatije kao „žena zmaj“ (titula koju je pre nekoliko godina zbog svoje preduzimljivosti na selu dobila od Privredne komore Srbije), optimistički tonovi. Ona kaže da odustajanje od berbe nije rešenje.

– Za nas proizvođače je bitno da u gajbicama prodamo barem polovinu plodova, a onu drugu treba prerađivati u neki od brojnih finalnih proizvoda koji se mogu dobiti od kupina. Konkretno u mom domaćinstvu po tradicionalnoj recepturi pravi se kupinov sirup, vino, džem, rakija, liker, žele, slatko i nekoliko vrsta pita i kolača. Upravo promovišem još jedan nov proizvod za koji verujem da će brzo postati hit, a to je kašica od kupina s medom. Proizvod je prirodan, bez aditiva i šećera i mogu ga koristiti bebe i ljudi u poznim godinama. Dakle, nisu kupine za bacanje i od finalnih proizvoda može se lepo zaraditi – ističe Dragica, hrabreći one proizvođače koji koji jedino rešenje vide u gajbama i prodaji svežih plodova.

Stručni žiri je i ovog puta proglasio najuspešnije proizvođače, a to priznanje poneli su Srboljub Vlajković iz Stanine Reke, za visok prinos, Petko Petrović iz Bobove za najuređeniji kupinjak, dok je Goran Jevtić iz Stanine Reke proglašen za najuspešnijeg mladog kupinara.

Budo Novović

-----------------------------------------------------------

Kupinarska sila

Po proizvodnji kupine Srbija je na četvrtom mestu u svetu, odmah iza Amerike, Meksika i Kine, i kod nas se na preko 5.000 hektara godišnje ubere i do 30.000 tona ovog voća. Profesor Mihajlo Nikolić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu na posećenom stručnom predavanju rekao je da ne treba povećavati zasade pod ovom voćkom zbog stagniranja njene potrošnje na svetskom tržištu. Poručio je da bi mera godišnje proizvodnje trebalo da bude od 15.000 do 20.000 tona, kao i da proizvođači ne očekuju više cene od 30 do 50 centi po kilogramu, što je inače duže vreme ustaljena cena na evropskoj i svetskoj pijaci.