Bon otvoren za partnerstvo sa Beogradom

Specijalno za „Politiku”
Bon, avgusta – Pri činu bratimljenja, dvoje ljudi razmenjuju krv. Bolna ratna prošlost unesrećene Evrope učinila je da mnogi gradovi razmene krv, pomrčinu koja ih je udaljila milionima svetlosnih godina. Od tada je Dunavom, Savom, pa i Rajnom, proteklo mnogo vode. Ali, krv nije voda.

Beograd i Bon su u modernoj istoriji imali buran, i u nekoliko, sličan život. Oba grada više nisu glavni gradovi država formiranih po završetku Drugog svetskog rata – perioda kada se u posrnuloj, ošamarenoj Evropi, sa „centrom” u Nemačkoj, rodila ideja o povezivanju gradova. Od tada je u Evropi, kasnije i širom sveta, uspostavljeno više od 32.000 gradskih partnerstava. Paralelno sa pomirenjem među narodima Evrope, tekao je i proces bratimljenja gradova, da bi u poslednje dve decenije ono postalo istinski fenomen.

Bratimljenje je bilo zamišljeno kao način za prevazilaženje ratne prošlosti i izgradnje tolerancije među ljudima. A šezdeset godina kasnije predstavlja „instrument kojim se, na sve čvršćem temelju, gradi osećaj evropskog identiteta i evropskog državljanstva”, objašnjava Natalija Portijer, iz Saveta opština i regiona Evrope (SORE).

„Glavni razlog za uspostavljanje partnerstva ovog tipa jeste zbližavanje stanovnika. Na taj način se promoviše međusobno razumevanje, razmena iskustava i podstiče međukulturalni dijalog, važan da bi se povezali ljudi”, kaže Valter Lajterman, iz nemačkog odeljenja SORE. „U poslednje vreme, uspostavljanje partnerstava među gradovima vođeno je potrebom za razmenom iskustava u borbi protiv brojnih problema sa kojima se gradovi suočavaju.”

Poplave, na primer, u poslednjih nekoliko godina činile su da gradski čelnici poplave od nemoći pred naletom besnila prirode, koju čovek uporno pokušava da ukavezi. Ka vezi gradova u ovom slučaju bi trebalo ići uzvodno (možda baš kanalom Dunav–Majna–Rajna), jer razmena iskustava u rešavanju ovog problema, ali i pomoći prilikom sličnih elementarnih nepogoda, može doneti mnogo.

„Uvek je lakše i bolje da podelite neko rešenje sa drugim gradovima”, smatra Lajterman.

Jedno od njih, a opet krvlju „obojeno”, na relaciji Bon – Beograd, moglo bi da bude rešenje u borbi protiv najsitnijih krvopija. Istovremeno zamahivanje rukama i pljeskanje dlanovima stanovnika oba grada nije uzrokovano istim – Bonjani aplaudiraju nemačkim fudbalerima, Leni, i brojnim gostima na ovogodišnjem „Bonskom letu”, koje i „služi” za promociju, ne samo partnerskih gradova Bona, jer se grad izborio sa komarcima. Umesto na prozorima, mrežu, osim odbojkaške na gradskom trgu postavljenu u sklopu samog festivala, Bon koristi i u cilju konstantnog povećanja gradova sa kojima sarađuje.

„Osim klasičnih partnerstava, evropski gradovi su uključeni i u veliki broj mreža, koje su u Evropi sve popularnije i praktičnije, kao sredstva za ubrzanje procesa regionalne saradnje i evropskih integracija”, kaže Laterman. Nije reč o zbratimljavanju u klasičnom smislu reči. Ono je zasnovano na nekoj temi ili problemu, na čijem rešavanju umreženi gradovi rade zajedno.

Inače, od pomenutog broja partnerstava, čak petina njih uključuje neki grad u Nemačkoj. Od toga, sa gradovima u Srbiji je uspostavljeno šest partnerstava. Novi Sad ima dva partnerstva – sa Ulmom i Dortmundom. Kragujevac je zbratimljen sa Hanoverom, Subotica sa Minhenom, Niš sa Bad Homburgom, dok je Zemun uspostavio partnerstvo sa Ofenbahom.

Beograd do sada nije uspostavio partnerstvo sa nemačkim gradom. O mogućoj vezi Beograda i nekadašnjeg glavnog grada Nemačke, Štefan Vagner, zamenik šefa odeljenja za međunarodnu saradnju grada Bona, kaže da nije nemoguća, ali ne kao klasično bratimljenje.

„Zašto da ne sa Beogradom. Bon je član evropske mreže gradova. U okviru nje možemo zajedno da sarađujemo, ukoliko imamo zajednički interes. Gradsko partnerstvo ima veliki uticaj na zbližavanje evropskih naroda i evropske integracije. Za nas bi bilo veoma značajno da gradovi, posebno Beograd, pokažu interesovanje za saradnju i tako ubrzaju proces integracija”, kaže Vagner.

Manuela Portijer kaže da „partnerstva povećavaju inostrane investicije”. U Bonu se nalazi centrala „Dojče telekoma”. O tome kako bi na „vezu” sa srpskim preduzećem moglo da utiče partnerstvo dva grada, u nemačkoj kompaniji „nemaju komentar”, ali nesumnjivo golica maštu.

U uspostavljanju partnerstva važno je da učestvuju svi činioci zajednice – političari, nevladine organizacije i građani, smatraju nemački stručnjaci. Potrebni su volja, sličnost, prijateljstvo i poverenje između gradova koji bi da uspostave partnerstvo.

Samo da jedina sličnost između Bona i Beograda ne bude nedostatak sluha – slavnog kompozitora Ludviga van Betovena koji je ovde rođen i „kompozitora” politike glavnog grada Srbije.

Relja Božić