Бон отворен за партнерство са Београдом

Специјално за „Политику”
Бон, августа – При чину братимљења, двоје људи размењују крв. Болна ратна прошлост унесрећене Европе учинила је да многи градови размене крв, помрчину која их је удаљила милионима светлосних година. Од тада је Дунавом, Савом, па и Рајном, протекло много воде. Али, крв није вода.

Београд и Бон су у модерној историји имали буран, и у неколико, сличан живот. Оба града више нису главни градови држава формираних по завршетку Другог светског рата – периода када се у посрнулој, ошамареној Европи, са „центром” у Немачкој, родила идеја о повезивању градова. Од тада је у Европи, касније и широм света, успостављено више од 32.000 градских партнерстава. Паралелно са помирењем међу народима Европе, текао је и процес братимљења градова, да би у последње две деценије оно постало истински феномен.

Братимљење је било замишљено као начин за превазилажење ратне прошлости и изградње толеранције међу људима. А шездесет година касније представља „инструмент којим се, на све чвршћем темељу, гради осећај европског идентитета и европског држављанства”, објашњава Наталија Портијер, из Савета општина и региона Европе (СОРЕ).

„Главни разлог за успостављање партнерства овог типа јесте зближавање становника. На тај начин се промовише међусобно разумевање, размена искустава и подстиче међукултурални дијалог, важан да би се повезали људи”, каже Валтер Лајтерман, из немачког одељења СОРЕ. „У последње време, успостављање партнерстава међу градовима вођено је потребом за разменом искустава у борби против бројних проблема са којима се градови суочавају.”

Поплаве, на пример, у последњих неколико година чиниле су да градски челници поплаве од немоћи пред налетом беснила природе, коју човек упорно покушава да укавези. Ка вези градова у овом случају би требало ићи узводно (можда баш каналом Дунав–Мајна–Рајна), јер размена искустава у решавању овог проблема, али и помоћи приликом сличних елементарних непогода, може донети много.

„Увек је лакше и боље да поделите неко решење са другим градовима”, сматра Лајтерман.

Једно од њих, а опет крвљу „обојено”, на релацији Бон – Београд, могло би да буде решење у борби против најситнијих крвопија. Истовремено замахивање рукама и пљескање длановима становника оба града није узроковано истим – Боњани аплаудирају немачким фудбалерима, Лени, и бројним гостима на овогодишњем „Бонском лету”, које и „служи” за промоцију, не само партнерских градова Бона, јер се град изборио са комарцима. Уместо на прозорима, мрежу, осим одбојкашке на градском тргу постављену у склопу самог фестивала, Бон користи и у циљу константног повећања градова са којима сарађује.

„Осим класичних партнерстава, европски градови су укључени и у велики број мрежа, које су у Европи све популарније и практичније, као средства за убрзање процеса регионалне сарадње и европских интеграција”, каже Латерман. Није реч о збратимљавању у класичном смислу речи. Оно је засновано на некој теми или проблему, на чијем решавању умрежени градови раде заједно.

Иначе, од поменутог броја партнерстава, чак петина њих укључује неки град у Немачкој. Од тога, са градовима у Србији је успостављено шест партнерстава. Нови Сад има два партнерства – са Улмом и Дортмундом. Крагујевац је збратимљен са Хановером, Суботица са Минхеном, Ниш са Бад Хомбургом, док је Земун успоставио партнерство са Офенбахом.

Београд до сада није успоставио партнерство са немачким градом. О могућој вези Београда и некадашњег главног града Немачке, Штефан Вагнер, заменик шефа одељења за међународну сарадњу града Бона, каже да није немогућа, али не као класично братимљење.

„Зашто да не са Београдом. Бон је члан европске мреже градова. У оквиру ње можемо заједно да сарађујемо, уколико имамо заједнички интерес. Градско партнерство има велики утицај на зближавање европских народа и европске интеграције. За нас би било веома значајно да градови, посебно Београд, покажу интересовање за сарадњу и тако убрзају процес интеграција”, каже Вагнер.

Мануела Портијер каже да „партнерства повећавају иностране инвестиције”. У Бону се налази централа „Дојче телекома”. О томе како би на „везу” са српским предузећем могло да утиче партнерство два града, у немачкој компанији „немају коментар”, али несумњиво голица машту.

У успостављању партнерства важно је да учествују сви чиниоци заједнице – политичари, невладине организације и грађани, сматрају немачки стручњаци. Потребни су воља, сличност, пријатељство и поверење између градова који би да успоставе партнерство.

Само да једина сличност између Бона и Београда не буде недостатак слуха – славног композитора Лудвига ван Бетовена који је овде рођен и „композитора” политике главног града Србије.

Реља Божић