Srbija i EU pregovaraju o rezoluciji

„Naravno da intenzivno pregovaramo sa predstavnicima Evropske unije, ali to ne znači i da će predlog rezolucije o Kosovu i Metohiji koji je Srbije uputila u UN biti menjan, kaže za „Politiku” jedan izvor u Vladi Srbije. Prema rečima tog izvora, ključno je pitanje da li će se u tekstu rezolucije naći formulacija da se neće pregovarati o statusu, na kojoj insistiraju zemlje koje su priznale Kosovo, ili će ostati formulacija iz srpskog predloga.

„Moguće je da tokom razgovora sa predstavnicima EU nađemo neko rešenje koje bi bilo prihvatljivo za obe strane. A moguće je i da tekst srpske rezolucije ostane neizmenjen. Ali, u svakom slučaju ćemo nastaviti kontakte”, navodi taj izvor.

Portparol Demokratske stranke Jelena Trivan kaže da je predlog rezolucije, podnet Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, konačan. „Tekst koji smo podneli je prihvatljiv i izbalansiran i zato očekujemo podršku. Spremni smo da saslušamo svaku sugestiju, ali ne i da odstupimo od naše državne politike”, rekla je Trivan povodom spekulacija da je Srbija spremna da koriguje tekst rezolucije. „Spremni smo da uporno pojašnjavamo našu poziciju partnerima iz Evropske unije i van nje, kako bi dobila što širu podršku”, dodala je Trivan, a prenosi Tanjug.

Prema rečima Nikole Jovanovića, urednika časopisa „Izazovi evropskih integracija” i saradnika Centra za novu politiku, i dalje postoji šansa da na Generalnoj skupštini srpska rezolucija prođe. Još se, kako kaže, ne zna koliko će država do tada priznati nezavisnost Kosova i kakav će biti pritisak SAD u vezi sa tim, a u EU i dalje ne postoji konsenzus oko alternativnog teksta rezolucije. I neke članice EU koje su priznale nezavisnost Kosova ne mogu da nađu krupne zamerke tekstu rezolucije koji je predložila Srbija, a tekst je takav da „ne daje povoda za opštu mobilizaciju ni u Evropi”. Srbija će se teško odlučiti na promenu teksta svoje rezolucije, ističe ovaj stručnjak, jer bi se to tumačilo kao da je podlegla pritiscima.

Najveći kritičar poteza Beograda bila je Velika Britanija. To se pokazalo i na prekjučerašnjoj sednici Saveta bezbednosti na kojoj je zamenik britanskog ambasadora u UN Filip Parem oštro upozorio Beograd da će u slučaju da nastavi sa insistiranjem na razgovorima o statusu Kosova doći u konfrontaciju sa svim zemljama koje su priznale nezavisnost Kosova.

„Svaki pokušaj podsticanja podele ili pregovora o statusu bio bi suprotan dugoročnim interesima građana i Kosova i Srbije. On može da izazove širu nestabilnost u regionu. Velika Britanija će se odlučno suprotstavljati svim takvim pokušajima”, rekao je Parem.

Na ovaj njegov istup reagovao je stalni predstavnik Rusije u UN Vitalij Čurkin ocenivši reči britanskog predstavnika kao neprimereni nastup, bezmalo pretnju, na račun Srbije. „Kao odgovor na poziv srpske strane na dijalog, čula se bezmalo pretnja konfrontacijom sa svim zemljama koje su priznale Kosovo. Ne znamo da li je jedna delegacija bila ovlašćena da govori u ime svih tih zemalja. Nadamo se da se većina od njih pridržava umerenih, uravnoteženih pristupa, i da neće sprečavati Prištinu da donese jedino ispravno rešenje u korist dijaloga sa Beogradom. Drugačije, Kosovari ne mogu da raspetljaju složeno klupko postojećih problema”, rekao je predstavnik Rusije u UN.

Na pitanje šta se može očekivati nakon zasedanja GS, Nikola Jovanović kaže da bi idealno bilo organizovati „neke pregovore bez uslovljavanja, čak i sa naše strane, u kojima bi ključni posrednik bila EU, uz prisustvo UN”.

Imajući u vidu, kako objašnjava, da većina članica EU kao i Priština insistiraju na tehničkim pregovorima, a da Beograd traži da oni ne budu samo o tehničkim pitanjima, trebalo bi tražiti neki kompromis. Verovatno, kaže on, neće biti mogućno obnoviti statusne pregovore, a Srbija bi trebalo da nastupi vrlo fleksibilno, s tim da se sa Prištinom ne pregovara kao sa nezavisnim entitetom.

B. Čpajak – J. Cerovina

-----------------------------------------------------------

Prištini treba sto priznanja

Priština – Prištinski dnevnik „Kosova sot” izveštava da mišljenje Međunarodnog suda pravde, koje je, kako se navodi, u korist proglašenja nezavisnosti Kosova, neće uticati na mandat međunarodnih organizacija na Kosovu. List ističe da će Kosovo, kako bi utrlo put članstvu u Ujedinjenim nacijama, morati da obezbedi najmanje 100 priznanja.

Podseća se, takođe, da u Savetu bezbednosti UN Rusija i Kina imaju pravo veta, a da je u Generalnoj skupštini, da bi odluka bila doneta, potrebno obezbediti dve trećine glasova.

Fonet