Subverzivna srpska fantazija

Fantazija ima ugled najvećeg i najhrabrijeg festivala žanrovskog i nekonvencionalnog filma na severnoameričkom kontinentu. Kanada i Montreal zauzeli su primat kao središte ovakve vrste filma, zahvaljujući posvećenoj ekipi koju predvode Pjer Korbej (predsednik festivala) i Mič Dejvis (ko-direktor i glavni selektor međunarodnog programa). Svakog jula, tokom pune tri nedelje, Montreal postaje Meka za filmofile razvijenijeg ukusa od onog koji kreiraju multipleksi.

Ovogodišnje, 14. izdanje, bilo je ambicioznije po broju inostranih gostiju i prikazanih filmova i sa rekordnim brojem posetilaca (100.000 prodatih karata).

Ipak, za nas u Srbiji Fantazija 2010. posebna je zbog sledećeg: tokom prethodnih 13 godina, na ovom festivalu nije bio prikazan nijedan srpski film, a ove je to donekle nadoknađeno programom „Subverzivna Srbija” u okviru koga je predstavljeno sedam domaćih filmova.

Kao inicijator i selektor ovog programa uspeo sam, u saradnji sa Mičom Dejvisom, da proguram koncept drugačije Srbije od one koja nas obično zastupa na inostranim festivalima – mlade, sveže, energične, ljute, neobične, originalne, moderne i usklađene sa svetskim tokovima, a suprotstavljene prevaziđenoj estetici onoga što se obično nagrađuje na srpskim antifilmskim festivalima. Iz moje nešto šire selekcije naslova, g. Dejvis se odlučio da na festivalu prikaže sledeće: Život i smrt porno bande, Srpski film, Čarlston za Ognjenku i Edit i ja (od novijih), ali i starije činioce tradicije srpskog horora kakvi su Variola vera, Sveto mesto i T.T. Sindrom.

Osnovna ideja iza ovog programa bila je da se iskoriste pojedinačni međunarodni uspesi ovih filmova, kao što su uključivanje Lika Besona u postprodukciju i distribuciju Čarlstona za Ognjenku, brojne nagrade na međunarodnim festivalima za Život i smrt porno bande, ogromno interesovanje filmofila i odlične strane kritike za Srpski film i najavljeni holivudski rimejk Edit i ja. Umesto izolovanog nastupa ovih filmova do sada, sada su, po principu „Udruženi smo jači”, prikazani kao jedan novi talas i tako je pojačano njihovo zbirno dejstvo.

Stariji filmovi Markovića, Kadijevića i Zečevića trebalo je da pokažu da ovaj talas nije došao niotkuda, i da već imamo sporadičnu i skrajnutu, ali ipak validnu tradiciju žanrovske subverzije. Tome je doprineo i panel „Uvod u srpski horor film” koji sam započeo kontekstualizacijom fantastičnih i horor motiva u našem filmu, uz inserte iz Leptirice, Davitelja protiv davitelja, Već viđenog i Šejtanovog ratnika. U drugom delu su mi se pridružili režiseri Mladen Đorđević i Srđan Spasojević, scenarista Aleksandar Radivojević i producent Nikola Pantelić da sa njima pred publikom porazgovaram o (ne)uslovima u kojima su, nasuprot svima, nastajali njihovi filmovi.

„Glasovi koji dopiru iz novog talasa nezavisnog srpskog filma najsiroviji su i najhrabriji sa kojima smo se ikada susreli. Ovo je pametno, izazovno pravljenje filmova sa zapanjujućom dozom šoka, plasiranim inteligentno i odlučno”, rekao je ko-direktor Fantazije Mič Dejvis. Njegov sud podržavaju i druge pozitivne kritike. Metju Hejs za Montreal Miror piše u tekstu pod rečitim naslovom „Neotkrivena zemlja”: „Zaista nisam mnogo razmišljao o tome šta propuštam time što nisam u toku sa srpskom kinematografijom.

(/slika2)

Ali, eto, gde jedan festival može da uskoči i prosvetli nas po pitanju nečega što većina nije znala ni da postoji, a kamoli da je o tome razmišljala. Ove godine selektori Fantazije kreirali su selekciju srpskih filmova, a ova nacija, koja je očigledno propatila zbog nedavne ratne prošlosti, proizvela je potpuno neobičan, često uzbudljiv niz filmova.”

Rezultati ove udružene akcije promocije drugačije (filmske) Srbije izgledaju ovako.

1) Tokom dve nedelje, koliko je trajao program „Subverzivna Srbija”, ljudi u Montrealu su o Srbiji govorili u najpozitivnijem smislu. Svi su hvalili sjajne priče, odlične uloge, snažne prizore, neobičan smisao za humor, neviđenu hrabrost, dobru produkciju, pozitivnu energiju koja dolazi sa neočekivanog mesta. Stvorena je „pozitivna predrasuda” prema drugim autorima iz Srbije.

2) Strahovanja dušebrižnika da šokantni filmovi poput Srpskog filma negativno predstavljaju svoju zemlju, na licu mesta su se pokazala neosnovanim. Gledaoci Fantazije se već 14 godina obrazuju po pitanju osobenosti filmskog jezika i raznovrsnosti autorskog iskaza, i umeju da razlikuju dokumentarni od igranog filma. Dobronamerni komentari i radoznala pitanja gostima iz Srbije od strane publike nakon projekcija, svedočili su o podršci i probuđenom interesovanju.

3) Filmovi prikazani u njemu dobili su više nagrada nego bilo koji drugi program: Mladen Đorđević, autor Života i smrti porno bande, osvojio je nagradu za najbolji scenario; Srpski film je dobio specijalni pomen u kategoriji najboljeg debitantskog filma, kao i dve nagrade publike: glavnu, kao najbolji film izvan Azije, a nagradu za najinovativnije ostvarenje je podelio. Čarlston za Ognjenku dobio je nagradu Fantastični ekran, a Edit i ja ovenčao se drugom nagradom publike za najbolji animirani film.

Ako se ima u vidu da za starije naslove u glavnim srpskim filmskim institucijama nije bilo moguće nabaviti DVD-e sa engleskim titlovima (niti kvalitetne promotivne fotografije, trejlere i sl.), i da su na festival primljeni samo velikim zalaganjem selektora, može se reći da su, uprkos nesređenom stanju u našoj kinematografiji, njeni „subverzivni” i „specijalni” članovi u Montrealu nju prikazali možda i u boljem svetlu nego što ona u celini zaslužuje.

 Dejan Ognjanović