Otpor partijskoj samovolji

Postalo je očigledno i nesporno da je u Srbiji u toku proces ozbiljnog stezanja (partijskog) obruča oko poštovanja zakona, ljudskih i manjinskih prava i istovremenog sužavanja prostora za delovanje nezavisnih institucija čija je uloga upravo kontrola i zaštita zakonitosti. Izabrani i imenovani predstavnici političkih partija u institucijama na svim nivoima vlasti sa nedopustivom arogancijom zaobilaze Ustav i zakone. Posebno mora da nas zabrine što u tome prednjači skupština te glas partija dobija legitimitet glasa naroda. Očigledno je da se ovo ne radi iz neznanja već svesno, iz uverenja da im njihovo poimanje nacionalnog ili koalicionog interesa dozvoljava sve. Svako ukazivanje na nezakonitosti uočene već u nacrtima zakona apriori se odbija po naopakom principu „bolje lečiti nego sprečiti”.

Tako je zbog odbrane samovolje otvoren pravi front prema Agenciji za borbu protiv korupcije, zaštitniku građana i povereniku za slobodan pristup informacijama. A oni samo rade ono zbog čega i postoje: kontrolišu rad države. Očigledno to čine na (za partije) neočekivano stručan i principijelan način i pritom dosledno poštuju i zakone i Ustav. Odmazdu prema njihovoj samostalnosti najglasnije „odrađuju” poslušnici kojima partije određuju da li je nešto crno ili belo, dan ili noć pozivajući se pritom na čuvenu Titovu rečenicu: „Nećemo se valjda držati zakona kao pijani plota”.

Hoćemo i moramo tako dugo dok ih ne promenimo. Isto važi i za Ustav.

Paradigmatično je danas „vruće” pitanje duplih funkcija državnih funkcionera gde agencija samo traži da se poštuje Ustav. Umesto da tako postupi, skupština je izglasala zakon po kome duple funkcije ostaju do isteka postojećih mandata. Sklon sam da to rešenje smatram fer i razumnim ali, avaj, ono ostaje neustavno. Pravi način da se ova situacija prevaziđe bio je promena odgovarajućeg člana Ustava. Uveren sam da bi u ovom slučaju, kada je interes i vlasti i opozicije isti, bilo lako obezbediti za to neophodnu većinu. Uostalom, to je mogao biti „mek” uvod u toliko neophodne temeljne promene postojećeg Ustava. Ovako, agenciji nije ostavljen drugi izbor osim da, samo naizgled tvrdoglavo, traži mišljenje Ustavnog suda, a ovaj opet neće moći da pribegne nekom „kreativnom” tumačenju onoga što sasvim jasno u Ustavu piše.

Partije su dodatno nervozne i zato što se i Ustavni sud na neki način „otrgao” njihovoj kontroli i nedavno, uprkos interesima nekoga iz vladajuće koalicije, proglasio izmene zakona o informisanju neustavnim. To su mnogo pre izrečenog mišljenja znali svi, stručna i zainteresovana javnost a verujem i sami predlagači zakona pa i oni koji su ga izglasali. Ali već pomenuta arogancija bila je jača. Nadam se da se zbog pokazane samostalnosti i Ustavni sud neće naći na dnevnom redu vrednih zaštitnika partijskih interesa?

Mnogo je razloga zašto partije pokušavaju da po svaku cenu uspostave potpunu kontrolu svih aspekata društvenog života: odsustvo demokratske tradicije i kulture, materijalni interesi, „legalizovana” korupcija, opstanak na vlasti... I, za mene najvažniji, nedostatak znanja i kompetencija. Malo je onih koji svoje pozicije na odgovornim mestima u državi mogu dokazati svojom stručnošću. Oni svoje mesta brane partijskim podaništvom a kroz nametanje neodrživih zakona i propisa demonstriraju da imaju apsolutnu, nekažnjivu moć. Ta bahata samovolja stavila je na ozbiljno iskušenje funkcionisanje nezavisnih institucija koje su temelj svake demokratije.

Tako osim agencije, o kojoj je sve već rečeno, u ovom trenutku zaštitnikgrađana mora zahtevati promenu zakona o elektronskim komunikacijama, a poverenik za informacije mora podneti prijavu zbog glasačkih spiskova za nacionalne savete manjina da bi zaštitili osnovno pravo na privatnost građana. Poverenica za ravnopravnost mora prozvati Ministarstvo za ljudska i manjinska prava zbog postupanja prema Nacionalnom savetu Bošnjaka u Sandžaku, ako ništa drugo, da bi opravdala naziv funkcije koju obavlja. Svi zajedno oni to moraju da učine zato što poštuju državu, njene zakone i institucije. I ma kako nam sve što se događa bilo mučno i uvredljivo po zdrav razum i ljudsko dostojanstvo, zapravo učestvujemo u procesu koji je po društvo i Srbiju dugoročno koristan. Institucionalni otpor partijskoj samovolji jedini je put ka uspostavljanju pravne države.

Direktor Građanskih inicijativa