Opet oblače Evropu

Po rečima Blagomira Jovanovića, sekretara ovog udruženja, tekstilci bi mogli i mnogo više. Partneri stižu sa svih strana, nude velike i dugoročne poslove, ali ih koče mnoga neotklonjena "uska grla". Pored ostalog, nema ko da šije, pa su neki od ponuđenih poslova odbijeni.

– Još prošle jeseni nam je stigla ubeđiva potvrda da nas Evropa nije zaboravila – kaže Jovanović. – Mnogo smo bliži tržištu "dvadesetpetorice" od naših konkurenata, znaju da radimo brzo i kvalitetno. Zato su  u Srbiju došli španski "Indujko", za koga se već šije u "Jumku" i "Kluzu", spreman da ponudi posao i drugim firmama, zatim holandski "Mexx", nemački "Štajman" i "Bruf", irski "O’Brajan". Najviše se radi za partnere iz Italije, a ta saradnja se proširuje posle boravka delegacije regije Toskana u Beogradu. Ako se ispune ugovoreni uslovi, spremni su da plate i više od uobičajene cene šivenja.

Jedna britanska kompanija je nudila da se u Srbiji godišnje šije 25 miliona odevnih predmeta, što je bio dobar posao za celu srpsku tekstilnu industriju, ali nije bilo spremnih preduzeća da odgovore tom izazovu. Nekada su se takvi poslovi  radili u velikim fabrikama kakve su bile "Jumko", "Kluz", "Rudnik", "Beko", "Prvi maj". Posle petogodišnjeg čekanja da budu privatizovane, mnoge su pred likvidacijom, a sa preduzećima koja još rade stranci nisu radi da ugovaraju poslove, strahujući od štrajkova i radne nediscipline. Sa privatnim firmama, koje sada preovlađuju i najviše proizvode i izvoze, lako se dogovaraju, ali one ne mogu da prihvate velike porudžbine.

Za strance se u Srbiji prevashodno šije, od njihovog materijala i po nacrtima modela, ali ohrabruje činjenica da su spremni da kupe i gotovu robu. Međutim, podseća Jovanović, da bi se naša odeća u zemlje EU izvozila bez carine i količinskog ograničenja, mora biti sašivena od domaće tkanine. A domaće tkačnice još čekaju kupce, ne obnavljaju opremu i ostaju bez stručne radne snage.

Među stotinama privatnih malih i srednjih preduzeća ima i onih koja su stvorila sopstvenu prepoznatljivu robnu marku. Raspolažu najsavremenijom opremom  i kvalifikovanom radnom snagom, mogla bi više da izvoze na tržište EU, ali za dobijanje sertifikata "EUR 1", kojim se potvrđuje domaće poreklo njihove robe, takođe im nedostaje domaći repromaterijal. Zato, po rečima Milana Kneževića, predsednika Upravnog odbora Unije proizvođača tekstila, odeće, kože i obuće, vlasnici nekoliko preduzeća spremaju se da se udruže sa strancima, kako bi kupili pojedine tkačnice i proizvođače drugog neophodnog repromaterijala. Tako proizvođači odeće od džinsa u Novom Pazaru već merkaju tamošnji Tekstilni kombinat "Raška", u kome je nedavno, uz pomoć države, počela probna proizvodnja džins-platna.

Đorđe Momirović, vlasnik modne kuće "Mona", ipak smatra da će od Sporazuma sa EU više koristi imati trgovci i proizvođači ujedinjene Evrope nego domaći.

– Naši ne mogu da pariraju konkurentima iz EU koji će, prema slovu sporazuma, od početka 2008. u Srbiju takođe izvoziti bez carine – kaže Momirović. – "Mona" svoju robu prodaje u sopstvenim prodavnicama u BiH, Makedoniji, na Islandu, u Stokholmu, Moskvi, Pragu i Johanesburgu. Domaći proizvođači su ostali i bez prodajne mreže u Beogradu, jer su je preuzeli stranci.

Vlasnik "Mone" kaže da bi se tekstilci lakše probijali na strana tržišta "kad bi država dodala neki procenat na naplaćeni iznos od izvezene robe, kao što to rade Česi i Hrvati". Podseća da je SIEPA nedavno raspisala ponudu da preduzećima nadoknadi deo sredstava koja su ova uložila za prodor na inostrana tržišta. "Mona" ne može da konkuriše, jer je velika firma, a pomenuta podrška je namenjena malim i srednjim preduzećima. A da je  zaista velika, "Mona" će potvrditi svojim učešćem u predstojećoj trci za kupovinu pirotskog "Prvog maja" – kaže Momirović.

Inače, na predstojećem jesenjem Sajmu mode, srpski tekstilci će pokazati da su "ponovo rođeni".

-----------------------------------------------------------

Prespora privatizacija

Prema podacima Agencije za privatizaciju, po važećem zakonu, od 2001. do kraja juna 2006. godine za prodaju je bilo pripremljeno 132 preduzeća industrije tekstila i odeće, a samo 53 su prodata. Od 28 preduzeća koja proizvode prediva i tkanine, prodato je 11. Od proizvođača gotovih tekstilnih proizvoda, za privatizaciju  je bilo spremno 104 preduzeća, a prodata su 42.

Prema tome, kažu u PKS-u, nije teško zaključiti da je proces privatizacije u tekstilnoj industriji  veoma spor, tako da je teško očekivati da će se završiti u zakonskom roku, odnosno do kraja marta 2007. godine.

Tekstilci su se svojevremeno zalagali za neki efikasniji model privatizacije, ali je za tu priču sada prekasno.