Опет облаче Европу

По речима Благомира Јовановића, секретара овог удружења, текстилци би могли и много више. Партнери стижу са свих страна, нуде велике и дугорочне послове, али их коче многа неотклоњена "уска грла". Поред осталог, нема ко да шије, па су неки од понуђених послова одбијени.

– Још прошле јесени нам је стигла убеђива потврда да нас Европа није заборавила – каже Јовановић. – Много смо ближи тржишту "двадесетпеторице" од наших конкурената, знају да радимо брзо и квалитетно. Зато су  у Србију дошли шпански "Индујко", за кога се већ шије у "Јумку" и "Клузу", спреман да понуди посао и другим фирмама, затим холандски "Меxx", немачки "Штајман" и "Бруф", ирски "О’Брајан". Највише се ради за партнере из Италије, а та сарадња се проширује после боравка делегације регије Тоскана у Београду. Ако се испуне уговорени услови, спремни су да плате и више од уобичајене цене шивења.

Једна британска компанија је нудила да се у Србији годишње шије 25 милиона одевних предмета, што је био добар посао за целу српску текстилну индустрију, али није било спремних предузећа да одговоре том изазову. Некада су се такви послови  радили у великим фабрикама какве су биле "Јумко", "Клуз", "Рудник", "Беко", "Први мај". После петогодишњег чекања да буду приватизоване, многе су пред ликвидацијом, а са предузећима која још раде странци нису ради да уговарају послове, страхујући од штрајкова и радне недисциплине. Са приватним фирмама, које сада преовлађују и највише производе и извозе, лако се договарају, али оне не могу да прихвате велике поруџбине.

За странце се у Србији превасходно шије, од њиховог материјала и по нацртима модела, али охрабрује чињеница да су спремни да купе и готову робу. Међутим, подсећа Јовановић, да би се наша одећа у земље ЕУ извозила без царине и количинског ограничења, мора бити сашивена од домаће тканине. А домаће ткачнице још чекају купце, не обнављају опрему и остају без стручне радне снаге.

Међу стотинама приватних малих и средњих предузећа има и оних која су створила сопствену препознатљиву робну марку. Располажу најсавременијом опремом  и квалификованом радном снагом, могла би више да извозе на тржиште ЕУ, али за добијање сертификата "EUR 1", којим се потврђује домаће порекло њихове робе, такође им недостаје домаћи репроматеријал. Зато, по речима Милана Кнежевића, председника Управног одбора Уније произвођача текстила, одеће, коже и обуће, власници неколико предузећа спремају се да се удруже са странцима, како би купили поједине ткачнице и произвођаче другог неопходног репроматеријала. Тако произвођачи одеће од џинса у Новом Пазару већ меркају тамошњи Текстилни комбинат "Рашка", у коме је недавно, уз помоћ државе, почела пробна производња џинс-платна.

Ђорђе Момировић, власник модне куће "Мона", ипак сматра да ће од Споразума са ЕУ више користи имати трговци и произвођачи уједињене Европе него домаћи.

– Наши не могу да парирају конкурентима из ЕУ који ће, према слову споразума, од почетка 2008. у Србију такође извозити без царине – каже Момировић. – "Мона" своју робу продаје у сопственим продавницама у БиХ, Македонији, на Исланду, у Стокхолму, Москви, Прагу и Јоханесбургу. Домаћи произвођачи су остали и без продајне мреже у Београду, јер су је преузели странци.

Власник "Моне" каже да би се текстилци лакше пробијали на страна тржишта "кад би држава додала неки проценат на наплаћени износ од извезене робе, као што то раде Чеси и Хрвати". Подсећа да је SIEPA недавно расписала понуду да предузећима надокнади део средстава која су ова уложила за продор на инострана тржишта. "Мона" не може да конкурише, јер је велика фирма, а поменута подршка је намењена малим и средњим предузећима. А да је  заиста велика, "Мона" ће потврдити својим учешћем у предстојећој трци за куповину пиротског "Првог маја" – каже Момировић.

Иначе, на предстојећем јесењем Сајму моде, српски текстилци ће показати да су "поново рођени".

-----------------------------------------------------------

Преспора приватизација

Према подацима Агенције за приватизацију, по важећем закону, од 2001. до краја јуна 2006. године за продају је било припремљено 132 предузећа индустрије текстила и одеће, а само 53 су продата. Од 28 предузећа која производе предива и тканине, продато је 11. Од произвођача готових текстилних производа, за приватизацију  је било спремно 104 предузећа, а продата су 42.

Према томе, кажу у ПКС-у, није тешко закључити да је процес приватизације у текстилној индустрији  веома спор, тако да је тешко очекивати да ће се завршити у законском року, односно до краја марта 2007. године.

Текстилци су се својевремено залагали за неки ефикаснији модел приватизације, али је за ту причу сада прекасно.