Čarobnjak iz La La Lenda

Kad nekoga pozovu da igra u Americi, dobro je ako se poslednja stanica na tom putu zove Džekobs Pilou. U brdima Masačusetsa je ova važna tačka na plesnoj mapi Amerike, gde je prestižni festival i još mnogo toga drugog iz sveta igre. Ovih dana tamo se, prvi put, predstavio i švedski Geteborg balet sa svoja tri komada pod zajedničkim naslovom „3hBolero”. To su koreografske inspiracije čuvenom Ravelovom kompozicijom, sa potpisima: Johana Ingera, Keneta Kvarstroma i Aleksandra Ekmana. Ovaj treći, najmlađi, tek mu je 26 godina, danas slovi za jednog od najzanimljivijih i najtraženijih koreografa. Dva njegova plesna komada videće i naša publika, ali na proleće.

Retki su oni koji tako rano prekinu uspešnu igračku karijeru, koreografije radi. Doduše, i zbog čitavog spektra drugih umetničkih talenata koje ima Aleksander Ekman. Nekad igrač izuzetnih kompanija – Švedski kraljevski balet, Holandski plesni teatar (NDT) i Kulberg balet – svoj koreografski prvenac ostvario je pre četiri godine. Bio je to komad „Flockwork”, sa NDT 2, sa kojima je ove godine radio i „Kaktuse”, koje ćemo i mi videti, na 8. beogradskom festivalu igre, u aprilu iduće godine. Za kratko vreme, Ekman već ima pravu „zbirku” svojih radova koji su na repertoaru uglednih evropskih scena. Integrisanje različitih dimenzija moderne igre, pri čemu rado koristi pokret i tekst zajedno, u najkraćem bi bile karakteristike opusa mladog koreografa.

Onu drugu predstavu koju će videti Beograđani (obe u Sava centru) izvešće pomenuti Geteborg balet. Zove se „La La Lend”, a i to veče – naslovljeno „Metamorfoze” – Ekman će podeliti sa Johanom Ingerom, odnosno njegovim „Posrtanjem”, modernim i atraktivnim plesnim komadom „za 17 igrača i 64 konopca”. Podsetimo, Ingera naša publika pamti po izvrsnim koreografijama za Kulberg balet, dok će se mladi Ekman i kompanija iz Geteborga ovde prvi put predstaviti.

Ovaj Ekmanov komad bazira se na komičnoj raspravi dva psihijatra i teoriji„la la prostora” u našem mozgu. Naime, grupa pojedinaca na kursu samoterapije pokušavaju da različitim vežbama postanu bolja ljudska bića, što prati inteligentna doza igre, izrečenog dijaloga i izopačenog humora. Ova priča nije samo plod koreografske mašte, jer britanski doktor Džil Bol Tejlor, ozbiljan naučnik, proučava naš mozak i način njegovog funkcionisanja. On ima teoriju o trenutnoj svesnosti, bez uspomena iz prošlosti i percepcije budućnosti. To je ta „la la lend” zona mozga u kojoj postoji samo – SADA. Tejlor taj prostor, kome je dao i ime, locira u desnoj hemisferi mozga. Tako se zove i Ekmanova predstava u kojoj, osim igre, ima i teksta, i filma...

Neki kažu da je to „nezaboravno putovanje u središte najbolje, čak inajinteligentnije, savremene igre”.

Kada je Aja Jung, koja je na čelu BFI, bila na premijeri „Metamorfoza” u Geteborgu, srela je tamo i najčuvenijeg švedskog koreografa Matsa Eka. Njoj je Ek o Ekmanu, svom znatno mlađem kolegi, saradniku i sunarodniku, sa divljenjem, rekao: „On je potvrda da se koreograf ne stvara, nego se rađa”. Ne znamo šta Ek misli o poreklu drugih talenata Ekmanovih, ali da ih mi ne preskočimo: on komponuje muziku za svoje postavke, smišlja kostime i scenografiju, bavi se ekranizacijom pokreta, što je rezultiralo plesnim filmom „40m ispod” sa Kulberg baletom.

Osim pomenutih Šveđana, na sledećem Beogradskom festivalu igre (3 – 18. aprila) videćemo i plesne komade čuvenih Vilijama Forsajta, Jiržija Kilijana, tandema Lajtfut/Leon, Jasmin Goder... Obećavaju da će to biti festival sa najvećim programom dosad.

M. Šehović