Veće jato od jeseni

"Jat ervejz" namerava da krajem ove ili početkom naredne godine iznajmi dva aviona sa po 70 sedišta za linije u regionalnom saobraćaju. Menadžment našeg nacionalnog avio-prevoznika tim povodom je već uputio zahtev Upravnom odboru kompanije da odobri  taj najam, koji će "Jatu" pomoći da pojača flotu i uvede nove linije.

Sa ta dva aviona "Jat" će prikupljati putnike koji će sa presedanjem u Beogradu moći, takođe "Jatovim" letovima, da nastavljaju putovanje ka Evropi i Dubaiju koji ima najbolju vezu ka Australiji.

–  Razmatramo i mogućnost kupovine dva regionalna aviona putem takozvanog finansijskog lizinga. Vrednost aviona, koje bismo mi želeli da vidimo u našoj floti, iznosi oko 25 miliona dolara po letelici. Uz otplatu na deset godina, "Jat" bi  svakog meseca mogao samostalno da izdvaja oko 200.000 evra za servisiranje lizinga, kaže Nebojša Starčević, vršilac dužnosti generalnog direktora "Jat ervejza".

Osim depozita od oko milion dolara, "Jatu" je za nabavku dva aviona potrebna i garancija banke ili da tu obavezu, kao njegov vlasnik,  preuzme država. Starčević ističe da bi to bio prvi komercijalni ugovor o kupovini aviona od kada postoji naš nacionalni avio-prevoznik. Jer ranija podmlađivanja flote obavljana su kroz robnu razmenu na državnom nivou, koja se nije pokazala kao uspešno rešenje. "Jat" i posle otpisivanja dugovanja Pariskom i Londonskom klubu i dalje duguje oko 208 miliona evra. Taj dug datira iz vremena kupovine aviona tokom sedamdesetih i osamdesetih godina. 

Jat ne pravi nameštaj

– Kada govorimo o obnovi flote, nameće se pitanje da li će država nastojati da "Jatu" pronađe strateškog partnera.  Međutim, teorija po kojoj bi partner za određen vlasnički udeo u "Jat ervejzu" investirao više stotina miliona dolara za nabavku novih aviona, jednostavno nije realna. Takav model je možda bio moguć do pre neku godinu, ali danas, više nije – govori Starčević.

Naglašavajući da on lično kao i menadžment kompanije nisu protiv privatizacije preduzeća, on kaže da je "Jat" takvog partnera mogao da nađe dok je čvrsto držao lidersku poziciju na tržištu. Ta pozicija ni danas nije mnogo promenjena, ali konkurencija je sada znatno oštrija, šta će mogući partneri svakako imati u vidu. Osim toga i dalje je nepoznanica kako će se razrešiti "Jatov" ugovor sa "Erbasom", o kupovini osam aviona vrednih 580 miliona dolara.

– "Jat" nije fabrika nameštaja da se privatizuje preko noći. Reč je o nacionalnom avio-prevozniku koji ima obavezu da prvenstveno izađe u susret građanima ove zemlje. To se ne sme zaboraviti. Što se, međutim, tiče priče o tome da su mogući partneri sa Arabijskog poluostrva zainteresovani za "Jat" zbog mogućnosti da preko njega dobiju  neograničene dozvole za letove po Evropi, to mi ne deluje realno. Jer, isto to mogu da dobiju i ako, recimo, kupe "Centaviju" ili u Srbiji, ili nekoj drugoj evropskoj zemlji, osnuju novu kompaniju – objašnjava naš sagovornik.

Razgovor o planovima i perspektivama našeg nacionalnog avio-prevoznika on koristi da ukaže na određene nelogičnosti sa kojima se kompanija susreće. Među njima je izuzetno visoka cena avio-goriva u Beogradu, koja je za deset odsto viša nego bilo gde u svetu. Kompanija će samo zbog te razlike u ceni ove godine potrošiti više oko tri miliona evra. Zatim, domaće vazduhoplovne vlasti, po rečima Starčevića, inostranu konkurenciju olako puštaju na naše tržište.

Primer iz Italije

– Koliko nam je poznato, više evropskih loukost kompanija želi da tokom jeseni i zime otvori linije ka Beogradu. U razmatranju njihovih zahteva naše vazduhoplovne vlasti ocenjuju da je izlazak u susret takvim inicijativama u duhu evropskih integracija. Ali to ne znači da im automatski moramo izaći u susret. Da ne bude zabune. "Jat" nije protiv konkurencije, ali u pitanju su tržište i novac. S obzirom na to da smo u državnom vlasništvu, valjda je i interes ove zemlje da njen avio-prevoznik nema gubitke, govori prvi čovek "Jat ervejza".

Taj stav on ilustruje nedavnim primerom iz Italije, gde tamošnje vazduhoplovne vlasti nisu dozvolile avio-kompanijama van te zemlje da tokom turističke sezone saobraćaju na izuzetno profitabilnim linijama između Rima i Sardinije. Kako je objašnjeno u Rimu, same dozvole nisu bile sporne, ali je država odlaganjem njihovog izdavanja sprečila odlivanje novca van zemlje. I to bez obzira na to što je konkurencija dolazila iz same Evropske unije.