Šta zapravo jedemo

Hranimo li se bezvrednim, pa i opasnim mesnim prerađevinama? Mesom koje je bilo smrznuto i nekoliko godina, otpadom na kojem se može brzo i puno zaraditi? Pitamo se to ovih dana u Hrvatskoj nakon afere sa „starim” uvoznim smrznutim mesom. Istina, u pitanju je svedočenje radnika iz samo jedne industrije, ali činjenica je da na hrvatskom tržištu nikada nije bilo u takvom izobilju i mesa i prerađevina po vrlo pristupačnim cenama.

Da li je zajedno sa cenama otklizao i kvalitet? Inspekcije tvrde – zdravstvena ispravnost nije dovedena u pitanje. Ali, nama potrošačima, nešto je ipak pod znakom pitanja ili barem zbunjujuće.

Zašto smrznuto meso u Evropskoj uniji ima rok trajanja šest meseci, a u Hrvatskoj godinu dana? Odnosno češće je umesto roka trajanja istaknuta oznaka „najbolje upotrebiti do” čime proizvođač skida odgovornost sa sebe.

Sa nevericom smo slušali izjavu ministra poljoprivrede da smrznuto meso nema rok trajanja. Nema odgovora na pitanje zašto je nama dobro ono što u Evropskoj uniji bacaju u smeće? Naravno, ako ne uspeju da to smeće prodaju nama.

I baš u tome su neki domaći prerađivači i trgovci videli priliku da napune džepove. Jer činjenica da domaći proizvođači, nezavisno od kvaliteta proizvoda, nikako ne mogu dostići cenu na primer smrznute junetine iz Holandije ili svinjetine iz Južne Amerike.

Smrznuto uvozno meso uglavnom, prema svedočenju radnika, završi u kobasicama, paštetama ili u restoranima. U prozvanoj industriji mesa osmislili su čak i neke proizvode isključivo zato da bi iskoristili sve one konzerve, viršle, kobasice kojima je istekao rok.

Sada, posle izjave nadležnih iz ministarstava i inspekcija izgleda da se smrznuto meso možemo koristiti i posle 10 godina, iako njegov kvalitet, znaju to i laici, neće biti isti.

Ohrabrujuće je ipak da su nam u kafileriji nedaleko od Zagreba rekli kako mesečno spale 150 tona mesa i prerađevina od mesa kojima je istekao rok. Zato se samo možemo nadati da je u poslednjoj aferi reč o usamljenom primeru i da sav otpad ipak ne završi na našim stolovima. Bez obzira na inspekcije i propise potrošač uvek treba pažljivo da prouči deklaraciju i traži informaciju o proizvodu koji kupuje.

Ana Horvatić, urednica „Potrošačkog koda” HRT

-------------------------------------------------------

Prepakivali meso i u EU

Prema nacrtu zakona koji su poslanici Evropskog parlamenta usvojili u junu trebalo bi da se obavezno isticanje zemlje porekla proširi sa govedine i na ostale vrste crvenog mesa, piletinu i mlečne proizvode

U Britaniji je afera sa prodajom odmrznutog mesa kao svežeg izbila u decembru 2007. Piletina i ćuretina iz Brazila i sa Tajlanda bile su prethodno smrznute i nekoliko meseci stare, a u supermarketima i ketering firmama su se nudile kao sveže.

(/slika2)Problem je bio u nedovoljno jasnim propisima. Naime, zabranjeno je da se prethodno smrznuto meso prodaje kao sveže, ali nije bilo jasno definisano šta je sveže, pa se tako moglo desiti da pileći bataci koji su danima putovali iz Brazila završe u frižiderima i prodaju se u istoj kategoriji kao tek zaklano pile.

Po nacrtu zakona koji su poslanici Evropskog parlamenta usvojili u junu trebalo bi da se obavezno isticanje zemlje porekla proširi sa govedine i na ostale vrste crvenog mesa, piletinu i mlečne proizvode.

Deklaracija na mesu trebalo bi da sadrži podatak gde je životinja uzgojena i zaklana. To semeđutim ne bi odnosilo na nepakovano meso koje se prodaje u mesarama.

Kanadski zakon o hrani i lekovima propisuje kako se moraju obeležiti meso i riba koji su prethodno bili zamrznuti (tj. zamrznuti i odleđeni pre prodaje).

Odeljak B.01.080 nalaže:

1.U ovom odeljku, „smrznuto” znači konzervirano na niskim temperaturama i ne podrazumeva površinsko zaleđivanje do kog može da dođe u toku skladištenja i transporta.

2.Za meso, proizvode od mesa, živinsko meso, proizvode od živinskog mesa, ribu ili meso bilo koje morske i slatkovodne životinje koje je bilo smrznuto i odleđeno pre upotrebe, reči „prethodno smrznuto” moraju da budu istaknute:

A. Na osnovnoj deklaraciji neposrednoj pored naziva hrane i slovima koja su isto toliko uočljiva i čitljiva kao ona kojima je ispisan naziv hrane

B. Bilo gde na osnovnoj deklaraciji slovima koja nisu manja od 6,4 milimetra visine

C. U neposrednoj blizni namirnica, uočljivim i čitkim slovima

3.Kada je deo hrane iz stavke 2. bio zaleđen i odleđen pre prodaje, reči: „Napravljeno od svežih i smrznutih delova” ili „Napravljeno od svežeg i smrznutog (navesti namirnicu)” treba da budu istaknute isto kao pod 2. a. b. ili c.

J.K.