Numere apsolutnog besa

Slon, ružičast kao da je pobegao iz Dambovih snova, zatekao se na proplanku ispod alpskih glečera da dočeka džez hodočasnike iz celog sveta. Opet smo u Salfeldenu (Pincgau, Austrija) da se hranimo ukusima savremenog džeza. Čeka nas 31 program na 31. međunarodnom džez festivalu – isto toliko i različitih muzičkih skica po izboru Mihaele Majer i Marija Štejdla. Leto se bliži kraju, poslednji zraci sunca reflektuju zeleni krajolik na površini jezera Ricenze, pre nego što prvi svež sneg za vikend zablista na okolnim vrhovima.

Kit nas dočekuje na „Kratkim rezovima”. Danijela Nojmajer, novi ataše za štampu, pohvaliće nam se da je upoznala Radomira Antića i „orlove” tokom priprema za Svetski kup u fudbalu u obližnjem Leogangu, postavši odmah verni navijač našeg tima. Dobijamo katalog, koji će biti predmet prijatnog iznenađenja: Peter Donabauer, novi direktor festivala, u svom uvodniku je citirao početne rečenice iz prošlogodišnjeg „Politikinog” izveštaja!

Unutra, u sali kulturnog centra Nexus, Roj Nejtenson nas ukrcava u „Ljubavni voz”. Inspiraciju za novi album (i knjigu poezije) „Subway Moon” pronašao je u svakodnevnim vožnjama podzemnom železnicom od Bruklina do centra Njujorka. Rojeva poezija + kolektivno pevanje (tzv. barbershop harmony) + blues noirsastava Sotto Voce + audio semplovi (Hugo Dvajer) i video radovi (Endi Gurijan) iz metroa (sa Nejtensonom u roli zbunjenog putnika) = recept za odličnu zabavu na startu. Metal/hardcore/noise prangijanje italijanskog bariton saksofoniste Luke Maija i trija Zunije bilo po ukusu većine, ali je tridesetak klinaca u njima našlo svoje heroje za mlataranje glavama.

Podnevni program sledećeg dana otvara genijalni Mark Ribou, solo nastupom u kojem akustična gitara predstavlja medijum za instantnu inspiraciju. Njegovi koncerti su uvek put u nepoznato: regtajm, bluz, džez standardi ili slobodna improvizacija su moguća odredišta. Kada treći put bude izašao na bis, setiće se da je na binu postavio i električnu gitaru, pa raspalio po njoj Džona Kejdža. Gitaristkinja Meri Halvarson kupuje pažnju trostrukom originalnošću – prefinjene melodije, čudne harmonije i blagovibrirajući zvuk izmiču svim poređenjima. Posle nastupa u triju, njene majstorske usluge potražiće Ingrid Laubrok i Tejlor Ho Bajnum.

Silvi Kurvoazje (klavir) i Mark Feldman (violina) dugogodišnji su muzički i životni saputnici, što se jasno prepoznaje iz reagovanja na zvučne podsticaje partnera u mikrosekundi i osmeha kojima gutaju jedno drugo. Savremena klasika izvedena je senzibilitetom džezera, sa vrcavim stakatima i turbulentnim arpeđima, melodično i haotično. Čuli smo i tri komada iz Zornove „The Book of Angels”, u kojima su se klasični motivi ugnjezdili u jevrejsku tradiciju i džez avangardu. Trio Fire! je jedan od brojnih projekata švedskog saksofoniste (ovde i klavijaturiste) Matsa Gustafsona. Samo dve numere u jednosatnom programu nagoveštavaju koncept: strpljivo istražuju motiv za koji će se zakačiti, a onda ga uspinju do visina apsolutnog besa.

(/slika2)Pas je prirodna maskota besplatnog popodnevnog programa u centru grada (ranije tokom dana svira se i na proplancima). Folklor je zajednički imenitelj mladih sastava u ovoj ponudi. Ukusa Balkana ima, naravno, dosta, kao i muzičara sa naših prostora koji žive u Austriji. Njihova „laka muzika” je u prijatnoj suprotnosti sa zahtevnim konceptima na plaćenim programima.

Mačka na glavnoj sceni (Kongresni centar) visoko je uzdigla rep, kao da prede opčinjena ezoteričnim zvucima. Transatlantska povezivanja su tema ovog izdanja festivala: Franc Hauncinger (truba, Austrija), Ingrid Laubrok (saksofoni, Nemačka) i Raul Bjerkenhajm (gitara, Finska) ostvaruju uspešne saradnje sa istaknutim američkim kolegama. Njihov rukopis je često veoma zahtevan pa momenti kada se solisti upuste u improvizaciju zvuče kao oslobađanje iz bukagija, ispunjeno životnom radošću. Veze Dalekog istoka sa kolevkom džeza uspostavljaju Satoko Fudži (klavir i melodika, Japan) i Karla Kilsted (violina i glas, SAD), odnosno Kong Vu (truba, Vijetnam) i sastav Speak iz Sijetla.

Većinu nastupa u Salfeldenu odlikuju povezivanja različitih aspekata džeza, ili džeza sa drugim žanrovima. Devetočlani L’ensemble Dedales francuskog violiniste Dominika Pifarelija razmenjuje napisane partiture i slobodnu formu, eto još jednog susreta klasike i džeza. Norveški gitarista Terje Ripdal utapa rokerski manir u džez rečnik Bergen Big Band, a onda zajedno otvaraju vrata ambijentalne muzike i elektronike (briljantna predstava trubača Pale Mikelborga), u programu inspirisanom filmskim krimićima („Crime Scene”) – usred nastupa sa trake se oglašava Paolo Vinakija u ulozi Roberta de Nira: „Are You Talking To Me?” The Thing XXL Matsa Gustafsona pristupa džezu sa filozofijom postpankera – brzo, drsko i veoma glasno.

Exploding Star Orchestra pod vođstvom trubača Roba Mazureka donose zvuk modernog Čikaga, na osnovama AACM, s jedne, i orkestracija klasičnih džezera (Elington, Mingus), s druge strane. Be Bread Sextet pijanistkinje Majre Melford izvodi zanimljivu nadgradnju urbanog bluza: krute harmonske promene oplemenjuju džez skalama i atipičnim zvučnim rešenjima, dajući staroj muzici moderni šmek. Kraj druge večeri je velika svetkovina: prvi koncert obnovljenih Jazz Passengers, Mark Ribou ponovo u starom društvu Roja Nejtensona, Kertisa Foksa i Bila Vejra. Bluz, New Orleans Beat, sving, fank i soul, pevane numere i instrumentali, humor i zbilja, konvergirali su ka prazničnom bisu „Spanish Harlem”, uz horsku pratnju veselog auditorijuma.

„Prva naša numera trajaće 45 minuta!”, upozorio nas je pred početak nastupa trubač Tejlor Ho Bajnum: Nisam ljubitelj, ali... „Numera” se sastojala od raskošno raspisanih avangardnih kolektivnih mostova, između kojih bi članovi seksteta maestralno improvizovali bez ograničenja. Kvintet Led Bib, nepoznat izvan Velike Britanije,poneće titulu „najprijatnijeg iznenađenja” festivala. Uraganski pank džez sa podivljalim tandemom alt saksofonista u frontu naterao nas je da poskočimo sa mesta i učestvujemo u napadačkoj akciji. Festival je zatvorio 71-godišnji tenor saksofonista Odean Poup. Posle 30 koncerata koji su uporno izmicali vodama mejnstrima, njegovu standardnu svirku doživeli smo kao prijatan eksces. Salfelden ne beži od tradicije, ali je stavlja u istu ravan sa drugim aspektima savremenog džeza.

Ptica, kvintesenca salfeldenskog raja i daleka asocijacija na Čarlija Parkera, simbol je povezivanja umetnika sa raznih krajeva sveta, četiri scene na kojima se svira, ili muzike koja nas je okupila. Na njenim krilima putujemo nazad, njenoj pesmi ćemo se vratiti.

Vojislav Pantić