Prevratnički datum
Danas se u Americi i širom sveta oživljava sećanje na datum kada je pre tačno pet godina počela drama nizom lomova koji su bitno promenili i Ameriku i odnose u svetu. Sve je počelo udarima otetim putničkim avionima 11. septembra 2001. na ciljeve u Njujorku i Vašingtonu, da bi se od rasplamsao "globalni rat protiv terorizma" koji šef Bele kuće sada naziva "odlučujućom ideološkom bitkom 21. veka", poredeći novi fenomen s višedecenijskim hladnim ratom protiv sovjetskog komunizma, a nove protivnike s nacistima.
Amerika i druge zemlje, čiji su građani među oko 3.000 poginulih u tim atentatima, odaće dužnu poštu žrtvama. Ujedno se svode bilansi strateških – i gubitaka i dobitaka u zbivanjima koja su većini savremenika pretumbala svakodnevicu ili bar predstave o poretku vrednosti zajedničke, iako vrlo raznovrsne, civilizacije.
Mnogi, pri tom, doživljavaju 11. septembar 2001. kao prevratnički dan. Pokazalo se prvi put da jedina preostala supersila nije neranjiva na svom tlu, pa da ima ogromnu moć brzog obaranja "nepodobnih režima", kakvim je smatrala Avganistan i Irak, da bi se ispostavilo – da je prilično neefikasna u uspostavljanju novih sistema i odnosa s drugima.
I Avganistan i Irak su u lomovima koji liče na građanski rat, opet je destabilizovan prethodno jedva stabilizovani Liban, raširilo se podozrenje u islamskom svetu prema Vašingtonu koji je doživeo i prvi veći otpor zapadnih saveznika svojoj politici posle Drugog svetskog rata. Takvom raskolu možda je doprinela okolnost da Amerika u poslednjih pet godina nije doživela više nijednu ozbiljniju diverziju, a da su teroristi širom sveta u poslednjih pet godina ubili, prema studiji koju je upravo objavio "Los Anđeles tajms", više od 2.300 ljudi, najviše u Iraku ali i drugde.
Narasla je i neverica o perspektivama preduzetih strateških poteza Vašingtona. U anketama većina građana kritikuje taktiku primenjenu u Iraku i strepi od novih atentata, a 84 od 100 upitanih eksperata časopisu "Forin polisi" izjavilo je da "ne veruje da Amerika pobeđuje u ratu protiv terorizma", odbacujući tako tvrdnje Bušove administracije.
Čini se da je nastupilo doba globalne tranzicije. I Americi i drugim državama i međunarodnoj zajednici potreban je nov pristup nacionalnim i internacionalnim izazovima. Proces bi mogao da bude prilično bolan, jer je neophodno da se, mimo običaja, podigne stepen razumevanja za interese i potrebe "drugih" i da se tako dođe do realnijeg oblikovanja sopstvenih ambicija. Nastavak praktikovanja jednostranosti bio bi, izvesno, još bolniji.Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
