Mijatov rat sa zgaženom plastikom

Valjevo – U svakoj od šest opština Kolubarskog okruga postoje ekološka društva, pokreti ili organizacije koji brinu o životnoj sredini, ali je samo jedan od njih „Grin bajk“ (zeleni bicikl) iz Valjeva praktično zavrnuo rukave i formirao „reciklažno dvorište” za borbu sa smećem. Pre svega sa onim koje se baca po ulicama, parkovima, rečnim obalama i prigradskim naseljima: plastične kese, flaše, kartoni... Ovaj ogledni poligon nastoji da na neposredan način pokaže kako plastika ne mora biti otpad, već vredna sirovina.

Zahvaljujući ekološkom entuzijasti i predsedniku „Grin bajka“ Zoranu Mijatoviću Mijatu, „reciklažno dvorište” u Valjevu postoji četiri godine. Dok je javno komunalno preduzeće cenilo da nije momenat da se ulazi u projekte reciklaže, on je u iznajmljenom prostoru sa pozajmljenom presom krenuo sa takozvanom primarnom fazom obrade prikupljenog otpada.

– Mi smo prvi u Valjevu, ali i na području Kolubarskog okruga počeli sa reciklažom. Bazirali smo se na plastiku, i to prvenstveno na PET ambalažu, odnosno boce o koje se svi saplićemo i do kojih nikome nije stalo. Čak i tradicionalni sakupljači sekundarnih sirovina Romi, kojima sam ponudio saradnju, neće, zbog niske cene, ni da čuju za PET ambalažu. U nameri da postignemo što bolji efekat, fokusirali smo se na sakupljanje i primarnu selekciju, razvrstavanje a potom i presovanje peta koji ustupamo jednom broju domaćih sistema na dalju preradu. Za protekle četiri godine sakupili smo oko 100 tona PET flaša, koje su u proseku teške oko 25 grama, što je brdo čija visina bi dosezala do desetog sprata nekog solitera. Međutim, i sa tom količinom smo samo „uštinuli” stvarnu količinu rasute i odbačene plastike  – kaže Mijat uz podsećanje da je u početku u rad „reciklažnog dvorišta” svakodnevno bilo uključeno od 15 do 20 mlađih volontera čiji entuzijazam je vremenom splasnuo. Sada je sve spalo na njega i još jednog pomoćnika, dok na drugoj strani hiljade neodgovornih građana i firmi i dalje odbacuju plastiku gde god nađu „zgodno mesto“.

– „Dvorište” bi, uz određena ulaganja, moglo da za stalno zaposli najmanje 10 radnika i uz bolje uslove ponovo vrati ekologe volontere. Tako nešto pored velikih planova i strateških dokumenata na papiru, koji su na dugom štapu, malo koga interesuje. I pored specijalnih kontejnera za razvrstavanje otpada, u pojedinim gradskim blokovima selektivno odlaganje plastike ide jako loše i praktično ogromne količine koje preuzima javno komunalno preduzeće završavaju na gradskoj deponiji gde bi trebalo da odleži preko hiljadu godina koliki je rok za njeno raspadanje i neutralisanje – navodi Mijatović, dodajući da to može biti isplativ posao.

Iako je i entuzijazam neka vrsta potrošne robe, Mijatović kaže da u svojoj ekološko-edukativnoj misiji neće posustati, mada, kako veli, iz svog džepa plaća da bi se mučio i smećario. Ipak, prošle godine se našao među laureatima Godišnje nagrade grada Valjeva.

Budo Novović