Harvard traga za liderima u Srbiji

– Ko je idealan kandidat? – pita mladić u Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda. Sva mesta su zauzeta. Pedesetak devojaka i mladića pažljivo slušaju odgovor, gotovo hipnotisani, jer, ako je neko od njih taj, dobiće jedinstvenu šansu da se nađe u najvišim svodovima moći.

– Idealan je onaj ko čvrsto veruje da svet može učiniti boljim – odgovara Aleksandra Martinez.

Direktorka za odabir studenata Kenedi škole državne uprave Univerziteta Harvard tvrdi još nešto:

– Nijedan student ne dolazi na Harvard zato što misli da je to najbolji način da postane bogat. Oni dolaze zato što veruju da mogu da daju nove ideje i zato što poseduju integritet potreban u vremenu kada svetu takva vrsta vođstva treba više nego ikada – kaže ona.

U Srbiji je prvi put, tragajući za kandidatima koji poseduju liderski potencijal.Organizatori posete Aleksandre Martinez su Univerzitet Harvard – Kokalis program za jugoistočnu i srednjoistočnu Evropu i Harvard klub Srbije, a šefica regrutnog centra verovatno najuspešnije institucije u stvaranju lidera za javnu službu u SAD i u svetu, nije krila: cilj posete jeste podsticanje kandidata iz Srbije da napišu kandidature.

Mit o diplomcima sa Harvarda potvrđuje činjenica da je osam aktuelnih predsednika ili premijera u svetu prošlo kroz Kenedi školu, a od šefova međunarodnih organizacija, svakako najveće ime je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun. Najpoznatiji diplomci Harvarda kod nas su potpredsednik vlade Božidar Đelić i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić.

Sumirajući iskustvo na jednogodišnjim master studijama za kandidate koji su odmakli u karijeri u javnoj administraciji Aleksandra Drecun, nekadašnja generalna sekretarka ministarstva finansija u vladi Zorana Đinđića, potom generalna sekretarka predsednika Borisa Tadića, kaže da je najteže na Harvardu izabrati najinteresantnije aktivnosti.

– Među profesorima je, recimo, gospođa Mensbridž koja veoma strastveno predaje politički lideršip. Ona jednom godišnje boravi u Pekingu kao gost KP Kine. Jedna od zanimljivih vežbi je na predmetu „moć” koji drži čuveni profesor Roderik Krejmer. On insistira na pisanju – sopstvenog nekrologa. Tada se očekuje da zamislite momenat u kome treba da se osvrnete iza sebe i napišete šta ste učinili da svet bude bolje mesto.

Drecunova je bila stipendista Kokalis programa za jugoistočnu, istočnu i centralnu Evropu, osnovanog pri Kenedi školi 1997. godine. Stipendiranje studenata od presudne je važnosti. Liderska ambicija je, naime, basnoslovno skupa. Za jednogodišnje studije treba obezbediti najmanje 85.000 dolara, dok je za dvogodišnje master studije neophodno uplatiti 200.000 dolara. Politika Harvarda je takva da univerzitet podržava kvalitet kandidata, pa tako trećina kandidata iz celog sveta dobija stipendiju.

A. Apostolovski