Čitav svet na dlanu

Od našeg specijalnog izveštača

Pusan – Legendarni španski reditelj Karlos Saura (1932), koji je karijeru počeo snimajući politički angažovane filmove još u vreme Frankovog režima i postao i ostao jedan od najuvaženijih svetskih filmskih majstora, stigao je na 15. Pusan festival kako bi svojim prisustvom uveličao programsku celinu „Subverzivna imaginacija: Španska remek-dela iz perioda Frankovog režima”, održao svoju master klasu i prisustvovao svečanosti kojom se obeležava 60 godina bliskih diplomatskih odnosa između Južne Koreje i Španije.

Majstor lepote forme, Saura je lično prisustvovao projekcijama svojih alegorijskih filmova u kojima je kritikovao diktaturu u Španiji: „Delinkventi” (1960), „Lov” (1966) i „Cria!” (1976), čije je pojavljivanje koincidiralo sa Frankovom smrću i u kojem je i ona nezaboravna filmska pesma „Porque Te Vas”. Pusan festival je tako, domaćoj i inostranoj publici omogućio lični susret sa autorom koji je u svojim filmovima razvijao lepotu od konvencionalne strukture španske kulture, stvarajući misteriozan ambijent u svesti gledalaca spremnih za izazove njegovih metafora i na igru stvarnosti i mašte.

U čast zvaničnog obeležavanja 20 godina diplomatskih odnosa Južne Koreje i Ruske Federacije, Pusan festival je priredio i program „Reflektor na ruski film”, sa izborom od deset savremenih ruskih filmskih dela, među kojima je i berlinski laureat „Kako sam proveo leto” Alekseja Popogrebskog (ujedno je i predsednik žirija za dodelu nagrade za najbolji debitantski film). Na velikoj svečanosti u balskoj dvorani Hotela „Grand”, koja je započela koncertom južnokorejskih operskih velikana i profesora na Dankok i Jonsei univerzitetima – Hak Su Čonga, tenor, i Hae Von Mun, sopran, pred filmskim zvanicama iz celog sveta, zdravice su razmenjivali ruski viceambasador Aleksandar A. Timonjin i predsednik Nacionalnog univerziteta In Se Kim.

I češki film u Pusanu ima svoje zapaženo mesto u posebnom programu nazvanom „Češki film: kinematografija liberalizma”, ali posebnu pažnju ipak najviše privlači program „Kurdski film: nesalomivi duh”. Tim programom pusanski festival ukazuje pažnju na stvaralaštvo autora zemlje bez teritorije i naziva Kurdistan koji nikada zvanično nije bio priznat i naroda koji živi u delovima Turske, Iraka, Irana i Sirije, ali i u rasejanju širom sveta. I baš kao što Kurdi vode dugu bitku za priznavanje sopstvene nacije, tako se i kurdsko filmsko stvaralaštvo bori za sopstveni identitet.

Jedina do sada postignuta pobeda je to što kurdski autori više ne kriju ni svoje poreklo ni svoj jezik, što su dugi niz godina bili prisiljeni da čine, snimajući na jezicima i predstavljajući se kao reditelji zemalja u kojima žive (primera radi, kurdski reditelj Jilmaz Ginej je 1982. godine kansku „Zlatnu palmu” za film „Jol” primio kao turski autor). U poslednjih deset godina kurdski jezik, priče o Kurdima sa kojima se brane bogatstvo kulture i politička prava, deo su svetske filmske scene na kojoj kurdski filmovi osvajaju uspehe. U Pusanu, pravo je zadovoljstvo videti filmove čuvenih Kurda – Jilmaza Gineja (Turska), Bahmana Gobadija (Iran–SAD), Mano Kalila (Sirija–Švajcarska), Miraza Bezara (Turska–Nemačka) i Šavkata Armina Korkija (Irak)...

U Pusanu boravi i francuska glumica Žilijet Binoš, slavljena ovde i kao velika azijska filmska zvezda, jer glumi u filmovima „Crveni balon” kineskog reditelja Hsu Šijao Šijena i „Potvrđena kopija” legendarnog iranskog autora Abasa Kiarostamija. Binoševa je zajedno sa Šijenom i Kiarostamijem održala i dve izuzetno posećene master klase, na kojima je dva puta probijen termin planiran za njihovo održavanje, jer su azijski studenti filma, novinari iz celog sveta i publika pokazali neverovatan entuzijazam u broju postavljenih pitanja. Zajedno sa svojim azijskim rediteljima, direktorom Kanskog festivala Tjerijem Fremoom, svojim pusanskim domaćinima i filmskim studentima, Žilijet Binoš je plesala do zore na prijemu posvećenom mladim filmskim autorima iz celog sveta.