Читав свет на длану

Од нашег специјалног извештача

Пусан – Легендарни шпански редитељ Карлос Саура (1932), који је каријеру почео снимајући политички ангажоване филмове још у време Франковог режима и постао и остао један од најуваженијих светских филмских мајстора, стигао је на 15. Пусан фестивал како би својим присуством увеличао програмску целину „Субверзивна имагинација: Шпанска ремек-дела из периода Франковог режима”, одржао своју мастер класу и присуствовао свечаности којом се обележава 60 година блиских дипломатских односа између Јужне Кореје и Шпаније.

Мајстор лепоте форме, Саура је лично присуствовао пројекцијама својих алегоријских филмова у којима је критиковао диктатуру у Шпанији: „Делинквенти” (1960), „Лов” (1966) и „Cria!” (1976), чије је појављивање коинцидирало са Франковом смрћу и у којем је и она незаборавна филмска песма „Porque Te Vas”. Пусан фестивал је тако, домаћој и иностраној публици омогућио лични сусрет са аутором који је у својим филмовима развијао лепоту од конвенционалне структуре шпанске културе, стварајући мистериозан амбијент у свести гледалаца спремних за изазове његових метафора и на игру стварности и маште.

У част званичног обележавања 20 година дипломатских односа Јужне Кореје и Руске Федерације, Пусан фестивал је приредио и програм „Рефлектор на руски филм”, са избором од десет савремених руских филмских дела, међу којима је и берлински лауреат „Како сам провео лето” Алексеја Попогребског (уједно је и председник жирија за доделу награде за најбољи дебитантски филм). На великој свечаности у балској дворани Хотела „Гранд”, која је започела концертом јужнокорејских оперских великана и професора на Данкок и Јонсеи универзитетима – Хак Су Чонга, тенор, и Хае Вон Мун, сопран, пред филмским званицама из целог света, здравице су размењивали руски вицеамбасадор Александар А. Тимоњин и председник Националног универзитета Ин Се Ким.

И чешки филм у Пусану има своје запажено место у посебном програму названом „Чешки филм: кинематографија либерализма”, али посебну пажњу ипак највише привлачи програм „Курдски филм: несаломиви дух”. Тим програмом пусански фестивал указује пажњу на стваралаштво аутора земље без територије и назива Курдистан који никада званично није био признат и народа који живи у деловима Турске, Ирака, Ирана и Сирије, али и у расејању широм света. И баш као што Курди воде дугу битку за признавање сопствене нације, тако се и курдско филмско стваралаштво бори за сопствени идентитет.

Једина до сада постигнута победа је то што курдски аутори више не крију ни своје порекло ни свој језик, што су дуги низ година били присиљени да чине, снимајући на језицима и представљајући се као редитељи земаља у којима живе (примера ради, курдски редитељ Јилмаз Гинеј је 1982. године канску „Златну палму” за филм „Јол” примио као турски аутор). У последњих десет година курдски језик, приче о Курдима са којима се бране богатство културе и политичка права, део су светске филмске сцене на којој курдски филмови освајају успехе. У Пусану, право је задовољство видети филмове чувених Курда – Јилмаза Гинеја (Турска), Бахмана Гобадија (Иран–САД), Мано Калила (Сирија–Швајцарска), Мираза Безара (Турска–Немачка) и Шавката Армина Коркија (Ирак)...

У Пусану борави и француска глумица Жилијет Бинош, слављена овде и као велика азијска филмска звезда, јер глуми у филмовима „Црвени балон” кинеског редитеља Хсу Шијао Шијена и „Потврђена копија” легендарног иранског аутора Абаса Киаростамија. Биношева је заједно са Шијеном и Киаростамијем одржала и две изузетно посећене мастер класе, на којима је два пута пробијен термин планиран за њихово одржавање, јер су азијски студенти филма, новинари из целог света и публика показали невероватан ентузијазам у броју постављених питања. Заједно са својим азијским редитељима, директором Канског фестивала Тјеријем Фремоом, својим пусанским домаћинима и филмским студентима, Жилијет Бинош је плесала до зоре на пријему посвећеном младим филмским ауторима из целог света.