Gde se dedoše proleteri

Boris Begović, profesor Pravnog fakulteta BU, u ,,Politici” (22. septembra) iznosi svoja razmišljanja o savremenom kapitalizmu, dajući veoma interesantna zapažanja. Smatram da je nedovoljno ubedljiv. Prvo ukazuje na ideale i želje komunista kao utopiju i normalno u vezi sa tim i o porazu realsocijalizma. Činjenica je da komunizam, ili realsocijalizam, nije ispunio svoje ideale i ciljeve. Napravio je niz velikih grešaka, ali i velike rezultate u zemljama u kojima je vladao, naročito na ekonomskom polju. Svakako se nije držao ideala slobode i demokratije. Zbog kratkoće ovog teksta, reći ću samo da ,,cilj ne opravdava sredstva”, ali ideali su posle rušenja sistema ostali. Ljudske ideale niko nije i ne može uništiti. Oni su uvek izvor ljudskih nadanja, pa makar bili i utopija, kao za vernike religija. Begović pita: ,,Gde se dedoše proleteri?”

Potom profesor afirmativno piše o savremenom kapitalizmu, o američkom kao vodećem u svetu, posebno. Moje je mišljenje da savremeni kapitalizam, a posebno američki, ne može biti ideal i uzor današnjoj mlađoj generaciji u svetu. A evo zašto. Amerika kao predvodnik kapitalističkog sistema, zbog svoje vojne, političke i ekonomske premoći, više troši nego što proizvodi. Znači da živi o tuđem trošku. To joj, pored ostalog, omogućava dolar, koji igra dvostruku ulogu – domaće i svetske valute. Dolar nema materijalnu (zlatnu) podlogu u zemlji, a još manje u svetu. Uz to, vlade SAD vodile su imperijalističke ratove. Za sve ratove ili intervencije nalazile su opravdanja koja su se kasnije pokazala kao lažna. Sve je to vršeno radi eksploatacije napadnutih zemalja. Pa ipak su SAD najzaduženija država u svetu. Duguju oko 14 biliona dolara.

Što se tiče kapitalističkog, američkog nagrađivanja srednje i više stručne spreme, tačno je da su zaposleni sa visokim obrazovanjem plaćeni u proseku skoro duplo više od onih sa srednjim. To je tendencija svuda u svetu. Profesor Begović ne kaže koliko su visokoobrazovanom stanju u Americi doprineli uvezeni kadrovi pretežno iz siromašnih, ali i razvijenih zemalja, a u čije školovanje nisu uložili ni dolar.

SAD su najveći falsifikator novca u istoriji čovečanstva, to se vidi iz ukupne sume dolara i dolarskih derivata (kredita, zapisa, čekova) stavljeni u promet koji iznose 863 biliona dolara – to piše Jirgen Elzeser, nemački publicista.

Ne zagovaram nikakve revolucije, ustanke, jer mislim da su evolutivne promene moguće i da se očekuju. Ne zagovaram ni povratak komunizmu ili socijalizmu, ali mislim da svet mora da radi na ostvarivanju trajnih univerzalnih ideala i vrednosti. Mislim na univerzalnije, humanije i plemenitije ljudsko društvo, dostojanstvenog čoveka, na slobodu pojedinca i nezavisnost država. Samo slobodan čovek i nezavisna država mogu slobodno i ravnopravno da stvaraju i izgrađuju slobodna društva.

Nije bitno kako se zovu sistemi, udruženja i poreci, jer su oni samo sredstva pomoću kojih se ciljevi ostvaruju. Ideologije su u dosadašnjim pokretima bile iznad ideala, a ciljevi su bili zamenjeni sistemima. Međutim, ciljevi su prioritetni, a sistemi su samo sredstva ili alati za ostvarenje ciljeva.

Profesor će verovatno reći da sam utopista. Utopista je bio i Robert Oven, ali se danas ne može bez dečjih vrtića koje je on zagovarao i zbog njih izgubio deo imovine i zaposlenje. Ono što je danas utopija to može sutra biti stvarnost. Ideale i cilj mora imati svaki čovek i raditi na postepenom ostvarivanju realnih ciljeva. Nije bitno da li će se oni ostvariti tokom života jedne ili više generacija. Što je dugo za čoveka nije za čovečanstvo, što nije ostvarivo za pojedinca jeste za društvo.

politikolog-publicista