Lunjevački Leonardo
GORNjI MILANOVAC – Zidovi Moderne galerije u gradu pod Rudnikom biće tokom septembra prekriveni radovima akademskog slikara Ilije Drašovića. Najpoznatiji ovdašnji likovni stvaralac, dugogodišnji nastavnik i pedagog, retrospektivom obeležava 50 godina stvaranja. Da izložba nije samo umetnikov jubilej posvedočilo je mnoštvo sugrađana i prijatelja na otvaranju, ona je i ovde i kulturni događaj godine, do ovog trenutka sigurno.
Pola veka stvaralačkog pregnuća Ilija Drašović je obeležio sa stotinu eksponata (stvorio neuporedivo više) iz svojine porodice i vlasništva brojnih kolekcionara iz zemlje i inostranstva. Pedesetogodišnji kontinuitet traje od bronzane skulpture "Pijanac" (1955) do gipsanog "Portreta Lepe Vlatković", vajanog ove godine. A između njih je neverovatna raznovrsnost – valjda nema tehnike i materijala u likovnoj umetnosti koji se ne mogu zateći na eksponatima.
Preovlađuju akvareli, jer ko bolje poznaje Drašovića ponajpre ga zna kao pasioniranog akvarelistu. Ponajviše pejzaža, starih zdanja, vodenica i primorskih veduta ("Igalo", "Ohrid", "Pred oluju", "Stari Travnik", "Zvonik na Savincu", "Budva, stari grad", "Petakovića vodenica") naslikano je vodenim bojama. Ali, podosta izložaka na istu temu je i u ulju ili laviranom tušu. Portreti su najčešće u olovci, ugljenu, temperama, akrilu. Osim slika i skulptura, uradio je mnogo crteža, ilustracija, čak i karikatura. Dodajmo da se Drašović vešto koristio još i intarzijom, sepijom, pastelom, kredom, da je, u skulpturi, doneo izvanredne portrete obrađujući dletom kamen, drvo (šljiva, orah), gips, da je stvorio i nekoliko portreta u bronzi, pored dva spomenuta i "Portret devojke", "Autoportret", "Buin" (Desimir Žižović, poznati samouki ilustrator i vajar). Takva istrajnost i raznovrsnost su mu doneli epitet "Lunjevački Leonardo" (rođen u selu Lunjevica).
Suštinski deo Drašovićevog umetničkog "vjeruju" je, na otvaranju izložbe, otkrio Nikola Kusovac, kustos Narodnog muzeja u Beogradu : "Odoleo je iskušenjima da se priklanja aktuelnostima koje podržavaju teoretičari i likovni kritičari. Drašovićev pristup biću umetnosti je bio lišen brige o tome da li će njegovo delo oceniti kao anahrono, klasično i tradicionalno. Težio je samo jednom cilju: da se pred onim što uradi ne može i ne sme ostati ravnodušan".
Za kraj podatak koji upotpunjuje umetnički dosije Ilije Drašovića. Malo je znano da se umetnik uspešno ogledao (i još uvek to čini) u oslikavanju ikonostasa i enterijera naših bogomolja u zemlji i po svetu.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
