Slab zalet za Kankun

Veliki deo planete Zemlje bio je, na izmaku leta, suočen s nizom katastrofalnih nepogoda (neuobičajene kiše i poplave u Evropi, klizišta u Kini, visoke temperature i požari u Rusiji, poplave u Pakistanu i Indiji, topljenje i pokretanje glečera…). Naučnici su u tome videli dokaz o ubrzanim klimatskim promenama, apelujući na one koji odlučuju da nađu adekvatan odgovor na ovaj, najveći izazov sa kojim se suočava čovečanstvo.

Ni nepogode tako katastrofalnih razmera, ni apeli nauke nisu, međutim, uverili političare da su klimatske promene, ipak, posledica aktivnosti ljudi i njihove nebrige za očuvanje nasleđa, i da je zaštita životne sredine jedan od najvažnijih ali i najzahtevnijih poslova pred međunarodnom zajednicom.

To je, pored više radnih sastanaka, izraženo i na nedavnoj konferenciji članica UNFCCC u kineskom gradu Tianjin – pripremnom sastanku za predstojeći samit UN o zaštiti životne sredine u Kankunu (novembar, decembar). Pored novih obaveza koje se odnose na smanjenje emisije gasova staklene bašte prihvaćene na prošlom samitu u Kopenhagenu, ali i rezervi prema ispunjavanju finansijskih zaduženja bogatih zemalja zbog svetske ekonomske krize, nije bilo novih značajnijih inicijativa. Štaviše, opterećenje istim pitanjima i pokretanje tema za koje se smatralo da su apsolvirane u Kopenhagenu nije povećalo optimizam kad je reč o postizanju sadržajnijeg i pravno obavezujućeg sporazuma o smanjenju emisije štetnih gasova i globalnog zagrevanja koji bi zamenio Kjoto protokol.

I sastanak u Tianjinu je bio opterećen raspravama o podeli tereta smanjenja emisije štetnih gasova i kontrole izvršenja preuzetih obaveza. SAD još nisu obezbedile zakonsku osnovu za odlučnije angažovanje u smanjenju emisije, ali su zato od Kine i drugih zemalja grupe BRIK to tražile, što one ne prihvataju. S druge strane, siromašne zemlje optužuju razvijene, posredno i one iz grupe BRIK, da se ne drže prethodno prihvaćenih obaveza i od njih zahtevaju smanjenje zagađenja srazmerno njihovom doprinosu nastanku problema. S pravom, jer je izražena sumnja u spremnost EU i drugih razvijenih zemalja da obezbede obećana sredstva za brži start od 30 milijardi i dugoročnu podršku od 100 milijardi dolara godišnje do 2020. siromašnim zemljama za adaptaciju i obezbeđenje nove, čistije tehnologije. Dogovoreno je, doduše, osnivanje klimatskog fonda za pomoć siromašnim zemljama, kao i izrada smernica za razmenu tehnologije.

Otuda i ocene dela učesnika i posmatrača o skromnom napretku sastanka u Tianjinu, povremeno opterećenog neslaganjem SAD i Kine o najosetljivijim pitanjima od značaja za sve zemlje-učesnice, uz svest da treba očuvati proces pregovaranja i uzajamno poverenje učesnika, čemu će, kako se pretpostavlja, doprineti saradnja, inače, najvećih zagađivača, SAD i Kine. S obzirom na ocenu da obavezujući globalni sporazum o smanjenju emisije štetnih gasova ne može biti postignut na ovogodišnjim sastancima, pregovarači su se fokusirali na manje sporna pitanja koja bi mogla poslužiti kao okvir za obavezujući sporazum na konferenciji UN u Južnoj Africi 2011, pa bi se Kankun mogao završiti samo kao „mali ključ za široko otvaranje vrata u Južnoj Africi”.

Zbog očiglednih teškoća u usaglašavanju stavova tako velikog broja učesnika različitih pa i suprotstavljenih interesa, i na ovom sastanku je iskazana želja (nagoveštena i u Kopenhagenu) da se ekološka debata izuzme iz nadležnosti OUN i poveri užim interesnim organizacijama.

Iako pojedini učesnici i posmatrači ne očekuju značajniji napredak u postizanju globalnog sporazuma o klimatskim promenama na samitu u Kankunu, ne računajući ni s ozbiljnijim učešćem šefova država ili vlada, nesumnjivo je da će zagađenje štetnim gasovima i globalno zagrevanje, kao zajednički, univerzalni problem, još dugo, do rešenja, biti predmet neslaganja ali i pregovaranja. Jer učesnici jednostavno ne mogu dozvoliti neuspeh koji bi po posledicama mogao biti poraz naše civilizacije u borbi za opstanak.

član Foruma za međunarodne odnose EPUS-a