Gitara ga odvela u Pariz

LOZNICA – Kada je sa sedam godina počeo da prebira po žicama gitare Lozničanin Srđan Grujičić (22) nije ni sanjao da će imati samostalni koncert u Luvru, koji ističe kao najdraži, i nastupati na Belefu, Kolarcu, u Grčkoj, Švajcarskoj, Makedoniji, Crnoj Gori ili u Beču pred deset hiljada duša. Srđan je sada na drugoj godini Nacionalnog muzičkog konzervatorijuma u Parizu ("Conservatoire National Superieur de Musique de Paris") na odseku klasične gitare.
– U Loznici sam završio nižu muzičku, srednju i dve godine Muzičke akademije u Beogradu a od 2005. sam na konzervatorijumu u Parizu. To je državna škola i najjača je u Evropi, možda i u svetu, za klasičnu muziku. Godišnja školarina za svakog studenta je oko 20.000 evra. tu su studenti iz celog sveta s tim da je 80 odsto Francuza. Koliko znam prvi sam ne samo iz Srbije već i iz Juge koji je upisan tamo – priča Srđan, dodajući da je prijemni, u pet eliminacionih krugova, trajao mesec dana i da se od nekoliko hiljada zainteresovanih upisalo njih petoro.

Kada je stigao u Pariz Srđan je znao engleski, ali ni reč francuskog. Tokom godine učio je jezik i dobio sertifikate da može da se školuje na francuskom.

– Radni dan mi na fakultetu, bez puze, traje ponekad i po 11 sati. Osim gitare imam i stručne predmete vezane za istoriju, dirigovanje, kompoziciju i masu drugih stvari. U proseku dnevno vežbam dva-tri sata, nekad i po ceo dan, ali se desi i da ne pipnem gitaru. Važno mi je da vreme vežbanja bude kvalitetno – priča ovaj klasični gitarista koji uopšte nije "klasičan".

Srđan ima retku vrstu sluha – harmonski, odnosno kompozitorski sluh, pa čuje sve instrumente odjednom, ima i skoro apsolutni sluh – a, kako kaže, muziku deli na dobru i lošu i sluša sve "da bi imao širinu i crpeo inspiraciju i ideje". U Parizu je svirao sa Ciganima, bluzerima, džezerima, narodnjacima, i nastupao svuda, od kafana i klubova do ambasada i koncertnih dvorana.

– Pokušavam da pokidam neke stege klasične muzike i volelo bih da ne ostanem samo u njenim okvirima već da se bavim kompozitorskim poslom, sviram, radim muziku za film, pozorište, za široke mase. Sada komponujem, obrađujem izvorne balkanske kompozicije u klasičnom maniru, pravim aranžmane Bregovića, Bitlsa, filmske muzike, da publici teme budu poznate, jer ljudi vole da prepoznaju ono što čuju. Od kompozitora mi je Bah iznad svih, volim i Augustina Bariosu, latino-zvuk... – kaže Srđan čiji je izgled daleko od ustaljene predstave momka sa klasičnom gitarom.

– Imam specifičan način nastupa i dobru komunikaciju sa publikom. Pred svaku kompoziciju ispričam nešto zanimljivo o njoj ili njenom autoru, često i neku šalu, tako da nije monotono – kaže Srđan kome će kad završi konzervatorijum sva vrata biti otvorena.

– Sa ovom diplomom mogu da budem profesor na bilo kom univerzitetu u svetu a voleo bih da negde predajem i usput nastupam što više. – kaže Srđan koji voli da svira pred ljudima koji "nemaju veze sa klasikom".

Tako priča momak koji je jednom nastupio obučen u našu narodnu nošnju i koji insistira da na plakatima za nastupe pored njegovog imena obavezno piše i – Srbija.