Гитара га одвела у Париз

ЛОЗНИЦА – Када је са седам година почео да пребира по жицама гитаре Лозничанин Срђан Грујичић (22) није ни сањао да ће имати самостални концерт у Лувру, који истиче као најдражи, и наступати на Белефу, Коларцу, у Грчкој, Швајцарској, Македонији, Црној Гори или у Бечу пред десет хиљада душа. Срђан je сада на другој години Националног музичког конзерваторијума у Паризу ("Conservatoire National Superieur de Musique de Paris") на одсеку класичне гитаре.
– У Лозници сам завршио нижу музичку, средњу и две године Музичке академије у Београду а од 2005. сам нa конзерваторијуму у Паризу. То је државна школа и најјача је у Европи, можда и у свету, за класичну музику. Годишња школарина за сваког студента је око 20.000 евра. ту су студенти из целог света с тим да је 80 одсто Француза. Колико знам први сам не само из Србије већ и из Југе који је уписан тамо – прича Срђан, додајући да је пријемни, у пет елиминационих кругова, трајао месец дана и да се од неколико хиљада заинтересованих уписало њих петоро.

Када је стигао у Париз Срђан је знао енглески, али ни реч француског. Током године учио је језик и добио сертификате да може да се школује на француском.

– Радни дан ми на факултету, без пузе, траје понекад и по 11 сати. Осим гитаре имам и стручне предмете везане за историју, дириговање, композицију и масу других ствари. У просеку дневно вежбам два-три сата, некад и по цео дан, али се деси и да не пипнем гитару. Важно ми је да време вежбања буде квалитетно – прича овај класични гитариста који уопште није "класичан".

Срђан има ретку врсту слуха – хармонски, односно композиторски слух, па чује све инструменте одједном, има и скоро апсолутни слух – а, како каже, музику дели на добру и лошу и слуша све "да би имао ширину и црпео инспирацију и идеје". У Паризу је свирао са Циганима, блузерима, џезерима, народњацима, и наступао свуда, од кафана и клубова до амбасада и концертних дворана.

– Покушавам да покидам неке стеге класичне музике и волело бих да не останем само у њеним оквирима већ да се бавим композиторским послом, свирам, радим музику за филм, позориште, за широке масе. Сада компонујем, обрађујем изворне балканске композиције у класичном маниру, правим аранжмане Бреговића, Битлса, филмске музике, да публици теме буду познате, јер људи воле да препознају оно што чују. Од композитора ми је Бах изнад свих, волим и Аугустина Бариосу, латино-звук... – каже Срђан чији је изглед далеко од устаљене представе момка са класичном гитаром.

– Имам специфичан начин наступа и добру комуникацију са публиком. Пред сваку композицију испричам нешто занимљиво о њој или њеном аутору, често и неку шалу, тако да није монотоно – каже Срђан коме ће кад заврши конзерваторијум сва врата бити отворена.

– Са овом дипломом могу да будем професор на било ком универзитету у свету а волео бих да негде предајем и успут наступам што више. – каже Срђан који воли да свира пред људима који "немају везе са класиком".

Тако прича момак који је једном наступио обучен у нашу народну ношњу и који инсистира да на плакатима за наступе поред његовог имена обавезно пише и – Србија.