Pare vaše, ideje naše

U Evropskoj uniji procenjuju da zbog podvala i korupcije u zdravstvu svakog dana gube bar 150.000.000 evra. Nečasne radnje postoje u svim delatnostima, ali je zdravstveni sistem u tom pogledu posebno ranjiv, što može da se potkrepi nizom razloga. Između ostalog, potreba za uslugom retko je predmet slobodnog izbora (bolesnik se ne pita da li će u bolnicu, kao što se pita da li će, recimo, na foto-safari), a protok informacija (,,znanje je moć”) mahom je jednosmeran jer je, za razliku od turističkog radnika koji troši mnogo truda na ubeđivanje potencijalnog korisnika svojih usluga, lekar vrlo škrt na rečima. Uz to, motivi lekara se tradicionalno smatraju časnim, pa je neupitan i mogući konflikt interesa (pomenimo iskušenje da se propiše manje delotvoran postupak lečenja zbog stimulacije koju lekaru nudi tzv. farmakomafija).

To su razlozi što je 2004. godine doneta Evropska deklaracija o borbi protiv prevara i korupcije u zdravstvu, a naredne godine je formalno ustrojena mreža ustanova koja se bavi tim problemom. Ta organizacija i druge, slične njoj, mahom vode računa o iskorenjivanju, za naše pojmove sitnih prevara u kojima ne trpi pacijent već, na primer, nesavesni doktor fakturiše osiguranju malo više nego što je uradio. Evropskim borcima protiv korupcije bez sumnje bi nestvarno zvučale žalbe u ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu iz naše zemlje, recimo osiguranika koji u državnoj tzv. večernjoj klinici mora da snosi troškove pregleda obuhvaćenog osnovnim paketom usluga, građanina koji je za zračenje svog malignog tumora platio po tarifi za modernu metodu, a ozračen je starom metodom, ožalošćene porodice čiji član nije dočekao lečenje jer su prednost imali inostrani pacijenti, da ne pominjemo druge, često i drastičnije primere.

Sada se postavlja načelno pitanje: da li je patriotski da ti naši nesrećnici prikažu vlastima EU sopstvena iskustva, kao paradigmatične ,,studije slučajeva” koje rečito govore o celom sistemu? Nesumnjivo je da bi mnogi političari na tu ideju nabrali veđe, obuzeti svojim shvatanjem nacionalnih interesa (,,našu sramotu ne otkrivati”). Istovremeno, oni bi ispustili iz vida drugu stranu medalje: da li je patriotski bezobzirno pustošiti sistem, rukovodeće mesto u zdravstvenoj ustanovi shvatati kao svoje ,,pravo” da se, putem javnih nabavki ili već bilo kako, sredstva obilato prelivaju u sopstveni džep ili neki partijski fond, a da se, ako bi trebalo sakriti tragove, zapali i bolnica?

U Briselu su već dugo upoznati sa nepodopštinama u srpskom zdravstvu i polako gube strpljenje. Evropska unija je do sada izdvojila 140.000.000 evra za razne projekte usmerene na poboljšanje našeg zdravstvenog sistema, a efekti su daleko ispod očekivanih. Otuda povećani interes EU za iskustva naših istinski (ne brojnih lažnih) nevladinih organizacija. Dolazi vreme da se ozbiljnije polažu računi, što je srećna okolnost jer bismo, prepušteni sebi, tonuli i dalje u opšte siromaštvo, a ,,korisnici korupcije” bi penzionerske dane mirno provodili negde na Zapadu, čuvajući unuke u vilama svoje dece, školovane novcem sve bednijeg srbijanskog društva. Bez sumnje će čuveno geslo notornog Ostapa Bendera (,,Benzin vaš, ideje naše”) i u Srbiji imati sve manju prođu.

*Profesor univerziteta, lekar