Izazov lošoj reputaciji

Od našeg stalnog dopisnika

Njujork – Ispred Austrijskog kulturnog foruma, zdanja u srcu Menhetna, u 52. ulici, dvadesetak metara od Pete avenije, veliki pano podseća na glavni događaj u galeriji zgrade koja je, iako podignuta na zaista malom prostoru, uspela da postane jedno od pet glavnih arhitektonskih obeležja Njujorka. „SERBIA – Frequently Asked Questions” („Srbija – najčešće postavljana pitanja”) – izložba radova 20 umetnika iz osam balkanskih zemalja ovde je otvorena još 23. septembra i trajaće sve do 11. januara.

Andreas Stadler, diplomata, direktor ove institucije i sa Branislavom Dimitrijevićem jedan od njenih kustosa, kaže da zbog ove izložbe galeriju posećuje 30 odsto više ljudi nego što je uobičajeno za programe u ovom prostoru. Ovo je, uostalom, i prvi put da je njen prostor ustupljen umetnicima izvan Austrije. A zašto je tema baš Srbija?

„Moja namera je da se podigne svest američke publike prema činjenici da Srbija i Balkan nisu više žarište nacionalizma, rata i izvor samo loše reputacije, da je Srbija zemlja izvanrednih umetnika, društvo u promenama koje ima mnogo kreativnosti” – kaže Stadler, dok nam objašnjava kako posetioci reaguju na neka provokativna dela izložena na nekoliko galerijskih nivoa. U društvu smo i sa Gordonom Bardošem, direktorom Hariman instituta (koji proučava Istočnu Evropu) Kolumbija univerziteta, koji je jedan od sponzora ove izložbe.

„Želeli smo da konflikt koji je bio deo šireg jugoslovenskog prostora publici u Americi predstavimo kao jednu činjenicu savremene evropske istorije, i da time pokažemo da u konfliktu u isto vreme postoji i kreativnost”, nastavlja Stadler. „Kad imate takve umetnike, ne treba da budete uplašeni za budućnost. Ova izložba pokazuje i da Srbija ima veoma demokratsku i pluralističku umetničku scenu, što je preduslov za njen ukupni demokratski razvoj”.

Na pitanje kako objašnjava veliko interesovanje za izložbu i svojevrsno „otkrivanje Srbije”, naš sagovornik kaže da je razlog tome upravo činjenica da je Srbija donedavno bila „crna ovca” u regionu, da je doživljavana samo kroz konflikt, viđena samo kroz Miloševića, Karadžića i Mladića, kao razbijač Jugoslavije. „Posle dolaska – i nažalost odlaska – Zorana Đinđića, stvorena je jedna sasvim nova atmosfera, i nije slučajno što se sada svi ponovo ujedinjujemo oko Srbije i što je otkrivamo”.

Stadler nam na kraju kaže da očekuju da galeriju zbog ove izložbe u dogledno vreme poseti i Ketrin Ešton, prvi diplomata EU. Napominje da je ona želela da bude i na otvaranju, ali joj je iskrsla neka druga obaveza.

M. Mišić

------------------------------------------------

„Art in Amerika”: Prkosno protiv pojednostavljivanja

Njujork – „Art in Amerika”, najpoznatiji ovdašnji časopis posvećen umetnosti, objavio je svoj prikaz izložbe „Srbija – najčešće postavljana pitanja”, što je samo po sebi priznanje njenom značaju. „Kustosi Andreas Stadler i Branislav Dimitrijević bili su eksplicitni u izazovu ’lošoj reputaciji’ Srbije kao ’netolerantnog i nacionalističkog naroda’”, konstatuje ovaj prikaz.

„Art in Amerika”, na primeru video rada albanskog umetnika Anrija Sale, koji prikazuje čoveka koji u zamračenom studiju za snimanje zvuka u mikrofon podražava zujanje „tomahavk” krstareće rakete, ukazuje na „banalnost zla” kao zajedničko u izloženim radovima, koji gledaocima „ne nude eksplicitni put ka razumevanju složenosti i osećanja u regionu istorijski ophrvanom konfliktom”.

„Mnogi radovi, poput onih Raše Todosijevića, Johane Kandl i Zorana Todorovića, zauzimaju prkosan stav prema pojednostavljivanju, estetskom ili geopolitičkom”, zaključuje prikaz u časopisu „Art in Amerika”.

M. M.