Delević: Upitnik EK ne utvrđuje status Kosova i Metohije

„U upitniku Evropske komisije neće se nalaziti pitanja koja će biti usmerena na utvrđivanje statusa Kosova, već ona na osnovu kojih komisija treba da utvrdi stanje reformi u Srbiji i ko i na koji način učestvuje u procesu evropskih integracija”, kaže Milica Delević, direktorka Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije.

Delevićeva, za „Politiku”, time zapravo, potvrđuje izjavu Vensana Dežera, šefa delegacije Evropske unije u Srbiji, koji je naveo da u upitniku – koji će Srbija dobiti 24. novembra iz Brisela – nema pitanja o granicama niti će biti traženi odgovori koji se tiču Kosova.

U vezi sa Kosovom Dežer je objasnio i da EK mora da postupa „sa pozicija koje su statusno neutralne” i podsetio da je to bio slučaj i u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju EU, u kojem postoji odredba u kojoj je naznačeno da se SSP ne odnosi na Kosovo.

Upitana da li ova izjava šefa delegacije EU, možda, ukazuje na to da se više uvažavaju stavovi 22 članice EU, koje su priznale kosovsku nezavisnost, i onda Kosovo ne pominje, naša sagovornica odgovara da nije reč o tome. Svrha tih podataka iz upitnika nije, kaže ona, da se na osnovu njih utvrđuje da li je Kosovo država ili nije, nego da EK donese mišljenje da li je Srbija sposobna da postane kandidat za člana EU.

Prema Dežerovim rečima, u upitniku će, međutim, biti i nekoliko pitanja koja će u fokusu imati Kosovo, i to u vezi s kontrolom administrativne linije razgraničenja, kao i trgovinskih i komercijalnih odnosa.

Delevićeva naglašava da pitanje carinskog pečata kosovskih institucija u Cefti Srbija neće rešavati kroz upitnik nego kroz dijalog sa Prištinom, jer, „upitnik nije način da se kroz njega rešavaju otvorena pitanja nego instrument koji treba da pruži odgovore na pitanja koja su komisiji važna da bi donela zaključak o tome da li je zemlja spremna da dobije status kandidata”.

„Mi ćemo odgovarati na pitanja onako kako pitanja budu dolazila, imajući, naravno, u vidu da je pred nama i dijalog između Beograda i Prištine”, kaže naša sagovornica i navodi da se Srbija nada i da će u tom dijalogu biti rešena mnoga pitanja.

Razgovori Srbije i Euleksa o carini i pečatu, koji bi bio korišćen prilikom prelaska robe, vođeni su u nekoliko navrata prošle godine, ali do rešenja se nije došlo. Predstavnici Vlade Srbije tražili su da na pečatu piše Unmik–Kosovo, dok su iz Prištine zahtevali da piše republika Kosovo.

Kako „Politika” saznaje u nadležnim ministarstvima, o carinskom pečatu stav Beograda je nepromenjen, pošto je i Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN još na snazi, a to znači da Kosovo može biti predstavljeno samo uz misiju UN, odnosno da na pečatu može da piše Unmik–Kosovo.

Portparol carine Kosova Adrijatik Staviljci kaže za „Politiku” da na pečatu koji vlada u Prištini koristi piše „kosovska carina”. On odbija mogućnost da bi Priština mogla da pristane da na pečatu piše Unmik–Kosovo.

„Po zakonu o carinama i ustavu Kosova donetom posle proglašenja nezavisnosti 2008. godine, na pečatu piše ’kosovska carina’ i to se ne može menjati”, rekao je Staviljci.

B. Č. – B. R. – B. M.