Rusija zarađuje u Avganistanu

Saradnja sa snagama koalicije u Avganistanu mogla bi se za Rusiju pokazati kao izvrstan posao, piše moskovski dnevnik „Komersant”. Prema najskromnijim računicama koje su sačinili novinari lista, zarada od ovog pozamašnog posla mogla bi da dostigne nekoliko desetina miliona dolara, i to mesečno.

Podaci dobijeni iz nadležnih vladinih resora kazuju da cena prevoza kroz rusku teritoriju samo jednog kontejnera sa opremom neophodnom vojnicima SAD i država NATO koji ratuju protiv talibana iznosi – 1.800 dolara. A takvih kontejnera biće svakoga meseca na desetine hiljada! Dodajmo i da se pomenutim kontejnerima, barem zvanično, ne prenose naoružanje, municija i slični bojevi materijal. To se transportuje vazdušnim putem. Takav je dogovor.

A kada je u pitanju naoružanje, i tu je pred Rusima dobar posao. Reč je o nekoliko desetina borbenih helikoptera tipa „mi-17“. Dogovor o isporuci ovih letelica za potrebe regularne armije Avganistana vođen je između Moskve i Brisela skoro godinu dana, ali bez rešenja usled – nedostatka para (od 28 država članica alijanse tek njih pet redovno ispunjavaju svoje novčane obaveze prema organizaciji). Plaćanje helikoptera je, na kraju, na sebe preuzelo američko ministarstvo odbrane tako da će Avganistanci, po svoj prilici, dobiti željene helikoptere.

To nije sve, poslovanje sa alijansom moglo bi se pokazati još unosnijim ukoliko američki predsednik Barak Obama održi obećanje i naredne godine počne sa povlačenjem vojske sa avganistanskog ratišta. Tada bi i cena transporta preko ruske teritorije bila osetno viša. Na kraju krajeva, bežanija iz ratom opustošene zemlje daleko je složenija i rizičnija od višegodišnjeg postepenog gomilanja trupa u istoj.

Ali postoji još jedan razlog za podizanje cene transporta. Njega je objasnio Dmitrij Rogozin, stalni predstavnik Rusije pri NATO-u: „Za nas se ne postavlja pitanje dati ili ne dati dozvolu za prevoz opreme koalicije iz Avganistana. Nas brine mogućnost da se transport iskoristi za doturanje heroina u Rusiju. Naravno, ne sumnjičimo alijansu da je umešana u takav posao. To bi bilo i apsurdno i glupo. Ali, činjenica je da postoje organizovane kriminalne grupe koje deluju u Avganistanu, a mi ne možemo da isključimo mogućnost da te grupe obezbede dostup kontejnerima, pa i celim konvojima, i iskoriste ih za doturanje droge“.

Jedino rešenje je da u kontroli tovara, već na mestu utovara kontejnera, učestvuju pripadnici ruskih carinskih i drugih specijalnih službi, smatra Rogozin. Ali, i tu izniču problemi. Moskva je, naime, uporna u stavu da nijedan pripadnik ruskih oružanih snaga (vojnih, policijskih, specijalnih) ni pod kojim izgovorom ne sme da bude poslat u Avganistan. Slično razmišljaju i vlasti u Kabulu. Pre jedva tri nedelje pravu buru među tamošnjim velikodostojnicima izazvalo je saopštenje da su u akciji zaplene ogromne količine heroina i razbijanju četiri laboratorije za preradu droge, pored američkih, učestvovali i ruski specijalci.

Konačni sporazumi o svemu trebalo bi da uslede već na samitu Rusija–NATO zakazanom za 20. novembar u Lisabonu. I dok dogovor o prevozu opreme preko teritorije Rusije u Avganistan čeka samo potpis, onaj drugi, koji bi se odnosio na kretanje u suprotnom smeru, još je velika nepoznanica. Nedavna pobeda Republikanske stranke na izborima za američki Kongres mogla bi da uspori, ako ne i sasvim ukoči najavljeno povlačenje Amerikanaca. Podsetimo, jedan visoki funkcioner republikanaca, odmah po objavljivanju rezultata izjašnjavanja građana, izjavio je: „Amerika ostaje država koja ratuje.“

U tom slučaju rat u Avganistanu bi mogao da dobije novu dimenziju, a u skladu sa tim i cena transporta opreme preko Rusije bila bi – „prilagođena“.

S. Samardžija