Русија зарађује у Авганистану

Сарадња са снагама коалиције у Авганистану могла би се за Русију показати као изврстан посао, пише московски дневник „Комерсант”. Према најскромнијим рачуницама које су сачинили новинари листа, зарада од овог позамашног посла могла би да достигне неколико десетина милиона долара, и то месечно.

Подаци добијени из надлежних владиних ресора казују да цена превоза кроз руску територију само једног контејнера са опремом неопходном војницима САД и држава НАТО који ратују против талибана износи – 1.800 долара. А таквих контејнера биће свакога месеца на десетине хиљада! Додајмо и да се поменутим контејнерима, барем званично, не преносе наоружање, муниција и слични бојеви материјал. То се транспортује ваздушним путем. Такав је договор.

А када је у питању наоружање, и ту је пред Русима добар посао. Реч је о неколико десетина борбених хеликоптера типа „ми-17“. Договор о испоруци ових летелица за потребе регуларне армије Авганистана вођен је између Москве и Брисела скоро годину дана, али без решења услед – недостатка пара (од 28 држава чланица алијансе тек њих пет редовно испуњавају своје новчане обавезе према организацији). Плаћање хеликоптера је, на крају, на себе преузело америчко министарство одбране тако да ће Авганистанци, по свој прилици, добити жељене хеликоптере.

То није све, пословање са алијансом могло би се показати још уноснијим уколико амерички председник Барак Обама одржи обећање и наредне године почне са повлачењем војске са авганистанског ратишта. Тада би и цена транспорта преко руске територије била осетно виша. На крају крајева, бежанија из ратом опустошене земље далеко је сложенија и ризичнија од вишегодишњег постепеног гомилања трупа у истој.

Али постоји још један разлог за подизање цене транспорта. Њега је објаснио Дмитриј Рогозин, стални представник Русије при НАТО-у: „За нас се не поставља питање дати или не дати дозволу за превоз опреме коалиције из Авганистана. Нас брине могућност да се транспорт искористи за дотурање хероина у Русију. Наравно, не сумњичимо алијансу да је умешана у такав посао. То би било и апсурдно и глупо. Али, чињеница је да постоје организоване криминалне групе које делују у Авганистану, а ми не можемо да искључимо могућност да те групе обезбеде доступ контејнерима, па и целим конвојима, и искористе их за дотурање дроге“.

Једино решење је да у контроли товара, већ на месту утовара контејнера, учествују припадници руских царинских и других специјалних служби, сматра Рогозин. Али, и ту изничу проблеми. Москва је, наиме, упорна у ставу да ниједан припадник руских оружаних снага (војних, полицијских, специјалних) ни под којим изговором не сме да буде послат у Авганистан. Слично размишљају и власти у Кабулу. Пре једва три недеље праву буру међу тамошњим великодостојницима изазвало је саопштење да су у акцији заплене огромне количине хероина и разбијању четири лабораторије за прераду дроге, поред америчких, учествовали и руски специјалци.

Коначни споразуми о свему требало би да уследе већ на самиту Русија–НАТО заказаном за 20. новембар у Лисабону. И док договор о превозу опреме преко територије Русије у Авганистан чека само потпис, онај други, који би се односио на кретање у супротном смеру, још је велика непознаница. Недавна победа Републиканске странке на изборима за амерички Конгрес могла би да успори, ако не и сасвим укочи најављено повлачење Американаца. Подсетимо, један високи функционер републиканаца, одмах по објављивању резултата изјашњавања грађана, изјавио је: „Америка остаје држава која ратује.“

У том случају рат у Авганистану би могао да добије нову димензију, а у складу са тим и цена транспорта опреме преко Русије била би – „прилагођена“.

С. Самарџија