I tranzit je transport

SUBOTICA – Svako ko je poslednjih dana putovao za Mađarsku preko horgoškog prelaza može da vidi nepreglednu kolonu kamiona koji čekaju da prođu carinsku kontrolu, a zagušenje je nastalo na našoj strani. Naime, dok mađarski carinici i špediteri obradu vozila sa TIR oznakom zajednički obavljaju, kod nas je to samo posao carine. Ukoliko se zna da je od oko 7.200 kamiona koje su prošlog meseca prešli carinsku rampu kod Horgoša, njih oko 4.000 bilo samo u tranzitu, koje isključivo po našim pravilnicima obrađuje carina, jasno je zbog čega sa naše strane pregled i ažuriranje dokumentacije teče sporije.

U Udruženju špeditera Srbije ne kriju da je njihov zahtev da se uključe u obradu TIR vozila motivisan i mogućnošću da tu uslugu i naplate.

– Za veliki broj graničnih špeditera to je uslov opstanka jer po osnovu cena koje plaćamo za zakup poslovnih prostorija u novom objektu sa dosadašnjim obimom rada ne možemo da izdržimo – kaže Petar Čović.

Udruženje graničnih špeditera Srbije koje je tek u osnivanju za mesec dana od kada su se organizovali već su uspeli da ugovore sastanak u Direkciji za imovinu Srbije, uputili su dopis vladi Srbije i započeli međunarodnu aktivnost obraćajući se pre svega svojim kolegama s one strane granice. Ruku saradnje odmah su prihvatili mađarski špediteri te su se u zgradi mađarske carinarnice na graničnom prelazu Horgoš pre dva dana i zvanično sastala dva udruženja špeditera, ali i carinici dveju država koje su predvodili Andraš Markuš, Upravnik carine za za Južnu regiju Mađarske, i Dragoslav Andrić, upravnik Carinarnice Subotica.

Petar Čović, vlasnik špedicije i predsednik Upravnog odbora Udruženja koje je u osnivanju, kaže da su bili oduševljeni prijemom kolega, koje inače i iniciraju susret dveju carinskih uprava, i njihovom spremnošću da im izađu u susret i ponude svoje iskustvo u organizovanju špediterskog posla.

tih problema je, kako se može čuti od domaćih špeditera, mnogo i nakon preseljenja u novu zgradu graničnog prelaza oni se uvećavaju. Domaći špediteri imaju mnogo primedaba na nefunkcionalnost samog objekta, ali je to trenutno u drugom planu a Udruženje špeditera u osnivanju nastoji da, upravo kao i njihove mađarske kolege, postanu ravnopravan partner u razgovorima sa državom. Zato je i na dnevnom redu sastanka sa mađarskim špediterima bio način na koji su rešili rad sa kamionima u tranzitu.

Naime, Direkcija za imovinu Srbije je početkom leta raspisala tender za zakup 12 špedicija na graničnom prelazu Horgoš i za ovaj ekskluzivan i po poslovnom potencijalu atraktivan prostor konkurisalo je na desetine preduzeća, od kojih se tek polovina bavila poslovima špedicije. Iskusni špediteri smatraju da je to jedan od razloga zbog čega se poslovni prostori od tek desetinu kvadratnih metara plaćaju između četiri i devet hiljada evra mesečno. Isti takav prostor, u gotovo istovetnoj zgradi na mađarskoj strani granice košta oko dve hiljade evra. Samo od 12 poslovnih prostora u koje su useljene špedicije država za imovinu Srbije mesečno ubire prihod od 76 hiljada evra. Zbog toga u Udruženju graničnih špeditera Srbije smatraju da treba da budu partneri u razgovoru kako bi rešili probleme. Susret u Direkciji zakazan je za 27. septembar a o daljem raspolaganju poslovnim prostorom na granici.

--------------------------------------------------------------------------

Opet nove špedicije

Špediteri koji rade na graničnom prelazu Horgoš iznenadili su se kada su videli da Direkcija za imovinu ponovo izdaje u zakup četiri poslovna prostora neodređene namene. Na njihovo pitanje, odgovoreno im je da i za te prostore mogu da konkurišu špedicije. Špediteri koji su se uselili nakon prvog tendera smatraju da su dovedeni u neravnopravan položaj jer je rečeno da ima samo 12 prostora za špeditere, a u novom oglasu od kandidata se ne traže ni polaganje depozita, ni bankarske garancije. Pri tom, otvaranje ponuda neće biti javno nego komisijski, mada kažu da iako je prvi tender tekao javno još uvek nisu dobili rang-listu bodova na osnovu kojih je i prvih 12 prostora raspodeljeno.

Nova tačka spoticanja u odnosima Direkcije za imovinu i špeditera jeste i oglas u kojem se parking prostor, koje je inače kao i čitav objekat izgradila Evropska unija, izdaje u zakup. Špediteri smatraju da se na taj način stvara monopolista koji će moći nekontrolisano da određuje cenu parkinga, iako takva praksa ne postoji nigde u okruženju i zemljama EU.