И транзит је транспорт

СУБОТИЦА – Свако ко је последњих дана путовао за Мађарску преко хоргошког прелаза може да види непрегледну колону камиона који чекају да прођу царинску контролу, а загушење је настало на нашој страни. Наиме, док мађарски цариници и шпедитери обраду возила са ТИР ознаком заједнички обављају, код нас је то само посао царине. Уколико се зна да је од око 7.200 камиона које су прошлог месеца прешли царинску рампу код Хоргоша, њих око 4.000 било само у транзиту, које искључиво по нашим правилницима обрађује царина, јасно је због чега са наше стране преглед и ажурирање документације тече спорије.

У Удружењу шпедитера Србије не крију да је њихов захтев да се укључе у обраду ТИР возила мотивисан и могућношћу да ту услугу и наплате.

– За велики број граничних шпедитера то је услов опстанка јер по основу цена које плаћамо за закуп пословних просторија у новом објекту са досадашњим обимом рада не можемо да издржимо – каже Петар Човић.

Удружење граничних шпедитера Србије које је тек у оснивању за месец дана од када су се организовали већ су успели да уговоре састанак у Дирекцији за имовину Србије, упутили су допис влади Србије и започели међународну активност обраћајући се пре свега својим колегама с оне стране границе. Руку сарадње одмах су прихватили мађарски шпедитери те су се у згради мађарске царинарнице на граничном прелазу Хоргош пре два дана и званично састала два удружења шпедитера, али и цариници двеју држава које су предводили Андраш Маркуш, Управник царине за за Јужну регију Мађарске, и Драгослав Андрић, управник Царинарнице Суботица.

Петар Човић, власник шпедиције и председник Управног одбора Удружења које је у оснивању, каже да су били одушевљени пријемом колега, које иначе и иницирају сусрет двеју царинских управа, и њиховом спремношћу да им изађу у сусрет и понуде своје искуство у организовању шпедитерског посла.

тих проблема је, како се може чути од домаћих шпедитера, много и након пресељења у нову зграду граничног прелаза они се увећавају. Домаћи шпедитери имају много примедаба на нефункционалност самог објекта, али је то тренутно у другом плану а Удружење шпедитера у оснивању настоји да, управо као и њихове мађарске колеге, постану равноправан партнер у разговорима са државом. Зато је и на дневном реду састанка са мађарским шпедитерима био начин на који су решили рад са камионима у транзиту.

Наиме, Дирекција за имовину Србије је почетком лета расписала тендер за закуп 12 шпедиција на граничном прелазу Хоргош и за овај ексклузиван и по пословном потенцијалу атрактиван простор конкурисало је на десетине предузећа, од којих се тек половина бавила пословима шпедиције. Искусни шпедитери сматрају да је то један од разлога због чега се пословни простори од тек десетину квадратних метара плаћају између четири и девет хиљада евра месечно. Исти такав простор, у готово истоветној згради на мађарској страни границе кошта око две хиљаде евра. Само од 12 пословних простора у које су усељене шпедиције држава за имовину Србије месечно убире приход од 76 хиљада евра. Због тога у Удружењу граничних шпедитера Србије сматрају да треба да буду партнери у разговору како би решили проблеме. Сусрет у Дирекцији заказан је за 27. септембар а о даљем располагању пословним простором на граници.

--------------------------------------------------------------------------

Опет нове шпедиције

Шпедитери који раде на граничном прелазу Хоргош изненадили су се када су видели да Дирекција за имовину поново издаје у закуп четири пословна простора неодређене намене. На њихово питање, одговорено им је да и за те просторе могу да конкуришу шпедиције. Шпедитери који су се уселили након првог тендера сматрају да су доведени у неравноправан положај јер је речено да има само 12 простора за шпедитере, а у новом огласу од кандидата се не траже ни полагање депозита, ни банкарске гаранције. При том, отварање понуда неће бити јавно него комисијски, мада кажу да иако је први тендер текао јавно још увек нису добили ранг-листу бодова на основу којих је и првих 12 простора расподељено.

Нова тачка спотицања у односима Дирекције за имовину и шпедитера јесте и оглас у којем се паркинг простор, које је иначе као и читав објекат изградила Европска унија, издаје у закуп. Шпедитери сматрају да се на тај начин ствара монополиста који ће моћи неконтролисано да одређује цену паркинга, иако таква пракса не постоји нигде у окружењу и земљама ЕУ.