Evropa i pravosuđe

Šta je bolje za vlast: da prizna stvarnost ili da je „ofarba” svojim izjavama i tumačenjima.

Ovo pitanje svakoj vlasti može da se postavi skoro svakoga dana. Povoda da ga postavimo danas jeste izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije. Vlast je izveštaj primila sa osmehom. Rekla je da je on za Srbiju, dakle i za vlast –pozitivan.

Rekli su to i glasnogovornici Evrope. Štefan File, komesar za proširenje, bio je u svom iskazu blaži od izveštaja. Vensan Dežer, šef delegacije Evropske unije u Srbiji, gotovo se saglasio sa vladajućom Srbijom kada je kazao da je izveštaj „generalno pozitivan”.

Ovdašnja javnost je sumnjičava prema izveštajima koji stižu iz Evrope pošto se pokazalo da je iznad njihove ocene stvarnosti politička procena budućnosti unije. Da nije tako, neke zemlje još ne bi bile članice unije.

Primer relativnosti stavova iz izveštaja mogao je da se vidi juče, kada je Crna Gora stekla status kandidata iako u izveštaju piše da se nije izborila za vladavinu prava i slobodu medija, da mora da uradi još podosta za uspostavljanje nezavisnog i odgovornog sudstva i na depolitizaciji javne administracije.

Ali za odgovornu vlast je bolje da ne relativizuje izveštaje. Za vlast i za građane je bolje da ih shvati i ozbiljnije od Evropljana koji su izveštaj pisali. To se, možda, najbolje vidi na primeru pravosuđa koje je u najnovijem izveštaju doživelo izuzetno ozbiljne kritike. Evropska komisija je na stanje u pravosuđu Srbije upozoravala u izveštajima i za 2008. i 2009. godinu. (Opširnije o tome možete čitati u nedeljnom broju „Politike” u temi nedelje koja je posvećena pravosuđu Srbije.) Upozoravala je i ove godine.

„Politika” je u aprilu obelodanila pismo Manuela Baroza, predsednika Evropske komisije, u kome se kaže da je „postupak reizbora (sudija) pokazao značajne nedostatke u pogledu sastava i nezavisnosti Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, primene objektivnih kriterijuma”. On piše i da su srpske sagovornike na nedvosmislen način zamolili da preispitaju ovaj postupak.

U junu je „Politika” objavila pismo Pjera Mirela, direktora Političkog direktorata za jugozapadni Balkan, u kome je pisalo da je „srpskim vlastima preneta zabrinutost u vezi sa procesom reizbora (sudija)”. Na pitanje kako komentarišu pismo iz Ministarstva pravde za „Politiku” je odgovoreno da je „jasno ukazano da se Brisel neće dalje mešati u postupak reforme pravosuđa”.

Ipak, Brisel se „umešao” svojim najnovijim izuzetno kritičnim i oštrim zamerkama na stanje u pravosuđu. Za Srbiju i njene građane će najgore biti ako se ministarstvo i pravosudne institucije sakriju iza Dežerove rečenice: „Svaka reforma donosi poteškoće” i minimalizuju dramatične primedbe iz izveštaja, kao što su to činili ove godine. Ako to urade potpuno će upropastiti izuzetno važan i hrabar pokušaj reforme pravosudnog sistema Srbije i otvoriće pitanje svog opstanka na funkcijama na kojima se nalaze.