Ispolirani desničar

Ne bi bilo prvi put da u tradiciji latinske politike dojučerašnji bliski koalicioni saveznik obori čoveka koji ga je uveo u vladu.

Upravo takav scenario preti Silviju Berluskoniju jer Đanfranko Fini, premijerov decenijski oslonac, sada zahteva da se „kavaljere“ definitivno povuče posle najnovije serije privatnih skandala.

Kada takav zahtev dođe od političara koji slovi za najopasnijeg u Italiji, drugog najmoćnijeg posle doskorašnjeg saveznika, onda mnogi misle da već ranjenom Berluskoniju nema spasa.

Fini, strastveni pušač čiji mobilni ima zvuk policijske sirene, ušao je u svet politike preko fašističkog Italijanskog socijalnog pokreta stvorenog 1946. na ruševinama ideologije Benita Musolinija.

Đanfranko – ime je dobio po rođaku koga su streljali partizani – za politiku se vezao 1968. gledajući kako mladi levičari protestuju zbog rata u Vijetnamu. Odmah se angažovao u pokretu Đorđa Almirantea i upravljao militantnim krilom mladih fašista. Lider stranke postao je 1987.

Upitan šta misli o Musoliniju, Fini je 1994. odgovorio: „I dalje bih rekao da je on bio najveći državnik veka“. Kada je posle teških stranačkih lomova 1995. radikalno raskinuo s fašizmom i stvorio umereno desnu Nacionalnu alijansu, Fini je postao njen prvi lider.

Na ponovljeno pitanje šta misli o Musoliniju, tada je odgovorio: „Danas to više ne bih rekao“. Iznervirao je Dučeovu unuku Alesandru Musolini, ali je saveznike počeo da okuplja na reformisanoj italijanskoj i evropskoj desnici.

„Moć može da vas pokvari, ali i poboljša“, govorio je udaljavajući se od militantne mladosti i približavajući se umerenoj konzervativnosti.

Uvek pažljivo ispoliran, finih manira i pažljivo biranih reči izbacio je nekad marginalizovanu stranku krajnje desnice u glavne tokove nacionalne politike. Nacionalna alijansa postaje drugi po snazi član koalicije centra desnice koju predvodi Berluskoni.

Od 2001. do 2006. bio je zamenik premijera u drugoj i trećoj Berluskonijevoj vladi, a 2004–2006. šef diplomatije.

Među važnim zakonima koje je sponzorisala njegova stranka ističe se Zakon 189 iz 2002. koji traži suprotstavljanje ilegalnoj imigraciji.

Za predsednika Donjeg doma parlamenta izabran je aprila 2008, u godini kada je zajedno s Berluskonijem osnovao Narod slobode. Savezništvo je bilo kratkog daha i puklo je ovog jula kada je Berluskoni Finija izbacio iz stranke optužujući ga za „nesposobnost“ i faktički ga primoravajući da ponovo osnuje sopstvenu stranku Budućnost i sloboda za Italiju.

Bio je to, moguće, poslednji Berluskonijev pokušaj da zaustavi kolegu desničara koga su mnogi, još ranije, videli kao premijera Italije.

Pedagog po obrazovanju, novinar po profesiji pre ulaska u parlament davne 1983, Fini je rođen u Bolonji januara 1952. Iz dva braka ima tri ćerke.

Boško Jakšić