Kanađani traže kamiondžije

Poslodavac iz Kanade doći će 16. oktobra u Srbiju u nameri da pronađe i angažuje 50 vozača C i E kategorije, sa znanjem engleskog jezika, koji bi "u talasima" do kraja ove godine mogli da počnu sa radom. Oni će biti angažovani na neodređeno vreme i u Kanadi je obezbeđen kako posao, tako i smeštaj za njihove porodice. Takođe će već danas pet mesara, dva automehaničara, 10 bravara, četiri autolimara i po tri pekara i montera potpisati ugovore o radu u Sloveniji na period od jedne do četiri godine. Za nekoliko meseci biće posla i za 300 građevinaca u Nemačkoj, koji će raditi na industrijskim devet meseci, zatim imati pauzu od tri meseca i po želji potom nastaviti posao ili odustati od povratka u Nemačku...

Sve ovo nam je ispričao Mišo Dedović, vlasnik DOO "Siter" iz Novog Sada, privatne agencije koja se već izvesno vreme, između ostalog, bavi i angažovanjem naših ljudi voljnih da rade – u inostranstvu. On pri tom tvrdi da, recimo, u Kanadi u ovom času hiljade teških kamiona, šlepera i cisterni stoji, jer nema dovoljno kvalifikovanih vozača, zbog čega će "Siter" od oktobra ove do kraja naredne godine obezbediti posao za 6.740 vozača, doduše ne samo iz naše zemlje već i iz Makedonije, Bugarske, Italije, BiH.

Od kraja prošle godine ta agencija je delimično i u saradnji sa Ministarstvom rada uspela da zaposli 24 radnika u Sloveniji, 40 zidara i armirača u Nemačkoj a oko 30 u Austriji, kao i osmoro medicinskih radnika u Libiji. Agencija zapošljava sve struke – od običnih radnika, automehaničara, varilaca i mesara, preko inženjera šumarstva, do doktora nauka.

Novi zakon

Privatne agencije za zapošljavanje počele su, inače, u Srbiji da niču početkom ovog milenijuma. Tako je Nacionalna služba zapošljavanja (NSZ) u njima dobila pravu konkurenciju. Jesu li, pri tom, naši radnici kad odu u inostranstvo sasvim i zaštićeni?

– Novi zakon o zapošljavanju i zaštiti naših radnika u inostranstvu biće uskoro usvojen i njime će biti predviđeno pod kojim uslovima stranci ovde mogu da nađu posao – ističe Tatjana Bukumirić-Katić, pomoćnik ministra u Sektoru za zapošljavanje. Ona objašnjava da ovo ministarstvo već uspešno sarađuje sa nekoliko domaćih privatnih agencija, koje pomažu da se, posle sklopljenih sporazuma sa određenom državom, pronađe odgovarajući profil radnika i omogući im dobijanje dozvola za rad u inostranstvu. Problem je, međutim, što naši ljudi ne dolaze kod savetnika NSZ, ne koriste kompjutere u filijalama NSZ i veb-stranice preko kojih mogu dobiti aktuelne podatke o novim radnim mestima i profilima koji se traže u stranim zemljama.

– Kada neka strana zemlja izrazi potrebu za angažovanjem naših radnika, mi objavimo konkurs i pomažemo im u dobijanju neophodne dokumentacije, a poslodavci isplaćuju kompletne troškove odlaska, osiguranja itd. To je slučaj u poslednje vreme sa Libijom, Kuvajtom, Kanadom. Ministarstvo takođe i prati rad naših ljudi u inostranstvu. Obraćamo pažnju i na angažovanje naših radnika preko privatnih agencija, potom, i na različite vidove pojedinačnog zapošljavanja, ukoliko je za angažovanje određenih profila radnika potrebno zeleno svetlo ministarstva.

Tehnička, naučna saradnja i odlazak stručnjaka na određeno vreme takođe se odvijaju preko ministarstva. Trenutno se osim vozača za Kanadu, traže i lekari za Alžir, ali i stručnjaci najrazličitijih struka za Belorusiju. "To je i za mene bilo vrlo iznenađujuće, jer je poznato da veliki broj radnika upravo iz Belorusije, Letonije, Estonije i Poljske odlazi u zemlje EU", kaže pomoćnica ministra.

"Izvoz" preko Bosne

– Privatne agencije, međutim, nemaju pravo da angažuju inostranu radnu snagu u Srbiji. Kod nas dolaze Rumuni i Bugari koji su najviše zainteresovani za poljoprivredne radove. Nevolja je, međutim, kad neki privatnici, kao što je to učinio jedan iz Požarevca, preko Bosne "izvezu" naše radnike u Libiju. U tom slučaju mi nismo u situaciji da ih zaštitimo, iako oni, ako im se nešto dogodi ili budu prevareni, opet dođu kod nas i traže pomoć – ističe Tatjana Bukumirić-Katić.

Ljubomir Gajić, vlasnik agencije "Biznis kontakt" iz Beograda, od marta 2002. godine postao je angažovano lice za rad u Nemačkoj sa predstavništvom u Štutgartu. Cifra od  2.320 radnih dozvola koje mogu da se dobiju mesečno za rad u Nemačkoj, za mnoge je zvučala primamljivo, ali su se mnogi – zatrčali.

– Ako građevinci rade preko šest meseci, valja platiti porez, obezbediti "nemačke" plate, posebno naplatiti prekovremeni rad a kazne za eventualni neisplaćeni rad, nenošenje HTZ opreme, itd. Zatim, firma mora imati na računu 22.000 evra, a tu je i 1.500 evra za depozit po radniku, pa sve to puta broj radnika, puta broj meseci – objašnjava Ljubomir Gajić.

Naši sagovornici se, međutim, slažu da je dosta mešetara, koji ne razmišljaju o izdacima već samo o sopstvenoj zaradi. Na pitanje kako pronalaze radnike i ima li posla i za njih, odgovaraju: