Канађани траже камионџије
Послодавац из Канаде доћи ће 16. октобра у Србију у намери да пронађе и ангажује 50 возача Ц и Е категорије, са знањем енглеског језика, који би "у таласима" до краја ове године могли да почну са радом. Они ће бити ангажовани на неодређено време и у Канади је обезбеђен како посао, тако и смештај за њихове породице. Такође ће већ данас пет месара, два аутомеханичара, 10 бравара, четири аутолимара и по три пекара и монтера потписати уговоре о раду у Словенији на период од једне до четири године. За неколико месеци биће посла и за 300 грађевинаца у Немачкој, који ће радити на индустријским девет месеци, затим имати паузу од три месеца и по жељи потом наставити посао или одустати од повратка у Немачку...
Све ово нам је испричао Мишо Дедовић, власник ДОО "Ситер" из Новог Сада, приватне агенције која се већ извесно време, између осталог, бави и ангажовањем наших људи вољних да раде – у иностранству. Он при том тврди да, рецимо, у Канади у овом часу хиљаде тешких камиона, шлепера и цистерни стоји, јер нема довољно квалификованих возача, због чега ће "Ситер" од октобра ове до краја наредне године обезбедити посао за 6.740 возача, додуше не само из наше земље већ и из Македоније, Бугарске, Италије, БиХ.
Од краја прошле године та агенција је делимично и у сарадњи са Министарством рада успела да запосли 24 радника у Словенији, 40 зидара и армирача у Немачкој а око 30 у Аустрији, као и осморо медицинских радника у Либији. Агенција запошљава све струке – од обичних радника, аутомеханичара, варилаца и месара, преко инжењера шумарства, до доктора наука.
Нови закон
Приватне агенције за запошљавање почеле су, иначе, у Србији да ничу почетком овог миленијума. Тако је Национална служба запошљавања (НСЗ) у њима добила праву конкуренцију. Јесу ли, при том, наши радници кад оду у иностранство сасвим и заштићени?
– Нови закон о запошљавању и заштити наших радника у иностранству биће ускоро усвојен и њиме ће бити предвиђено под којим условима странци овде могу да нађу посао – истиче Татјана Букумирић-Катић, помоћник министра у Сектору за запошљавање. Она објашњава да ово министарство већ успешно сарађује са неколико домаћих приватних агенција, које помажу да се, после склопљених споразума са одређеном државом, пронађе одговарајући профил радника и омогући им добијање дозвола за рад у иностранству. Проблем је, међутим, што наши људи не долазе код саветника НСЗ, не користе компјутере у филијалама НСЗ и веб-странице преко којих могу добити актуелне податке о новим радним местима и профилима који се траже у страним земљама.
– Када нека страна земља изрази потребу за ангажовањем наших радника, ми објавимо конкурс и помажемо им у добијању неопходне документације, а послодавци исплаћују комплетне трошкове одласка, осигурања итд. То је случај у последње време са Либијом, Кувајтом, Канадом. Министарство такође и прати рад наших људи у иностранству. Обраћамо пажњу и на ангажовање наших радника преко приватних агенција, потом, и на различите видове појединачног запошљавања, уколико је за ангажовање одређених профила радника потребно зелено светло министарства.
Техничка, научна сарадња и одлазак стручњака на одређено време такође се одвијају преко министарства. Тренутно се осим возача за Канаду, траже и лекари за Алжир, али и стручњаци најразличитијих струка за Белорусију. "То је и за мене било врло изненађујуће, јер је познато да велики број радника управо из Белорусије, Летоније, Естоније и Пољске одлази у земље ЕУ", каже помоћница министра.
"Извоз" преко Босне
– Приватне агенције, међутим, немају право да ангажују инострану радну снагу у Србији. Код нас долазе Румуни и Бугари који су највише заинтересовани за пољопривредне радове. Невоља је, међутим, кад неки приватници, као што је то учинио један из Пожаревца, преко Босне "извезу" наше раднике у Либију. У том случају ми нисмо у ситуацији да их заштитимо, иако они, ако им се нешто догоди или буду преварени, опет дођу код нас и траже помоћ – истиче Татјана Букумирић-Катић.
Љубомир Гајић, власник агенције "Бизнис контакт" из Београда, од марта 2002. године постао је ангажовано лице за рад у Немачкој са представништвом у Штутгарту. Цифра од 2.320 радних дозвола које могу да се добију месечно за рад у Немачкој, за многе је звучала примамљиво, али су се многи – затрчали.
– Ако грађевинци раде преко шест месеци, ваља платити порез, обезбедити "немачке" плате, посебно наплатити прековремени рад а казне за евентуални неисплаћени рад, неношење ХТЗ опреме, итд. Затим, фирма мора имати на рачуну 22.000 евра, а ту је и 1.500 евра за депозит по раднику, па све то пута број радника, пута број месеци – објашњава Љубомир Гајић.
Наши саговорници се, међутим, слажу да је доста мешетара, који не размишљају о издацима већ само о сопственој заради. На питање како проналазе раднике и има ли посла и за њих, одговарају:
– Окрените рубрику "Иностранство" у "Хало огласима" и видећете послодавце који објаве само свој мобилни телефон. Има и оних који дају број стабилног телефона, али ускоро затворе "фирму" и после неколико месеци на тим страницама их већ – нема!Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


