Muhamed ukida Mocarta

Mocart je očigledno postao kolateralna žrtva papinih provokativnih citata o Muhamedu: iz straha od mogućeg reagovanja ekstremnih islamista, u Nemačkoj je sa repertoara skinuta opera "Idomeneo" čuvenog kompozitora.

Ta odluka, kakva se ne pamti u posleratnoj Nemačkoj, izazvala je pravi šok u političkoj i intelektualnoj javnosti zemlje i lavinu žestokih reakcija i neskrivenog ogorčenja. Savezna vlada je oštro osudila potez rukovodstva poznate (zapadno)berlinske Dojče opere, a kancelarka Angela Merkel je upozorila da ne sme biti kukavičkog povlačenja pred ekstremistima koji su spremni na nasilje i da je "samocenzura iz straha nepodnošljiva". Savezni ministar unutrašnjih poslova Volfgang Šojble, u čijem delokrugu je, formalno, i kultura, okvalifikovao je odluku berlinske operske kuće kao "suludu".

"Kakvu uopšte vrednost imaju sloboda mišljenja i stvaralaštva", upozorio je ministar, "ako se povlače pred strahom".

Isticanje bele zastave

Za njegovog bavarskog kolegu, pokrajinskog ministra unutrašnjih poslova Gintera Bekštajna, ovo je samo "tragična potvrda" činjenice da je agitacija verskih fundamentalista i u Nemačkoj učinila svoje. On je zaključio da tolerancija u ovoj zemlji ne sme biti ograničena netolerancijom koju naturaju islamski ekstremisti.

Nemačka intelektualna i medijska javnost su takođe reagovale frontalnim ogorčenjem. Živimo u zemlji i društvu gde je umetnost slobodna da karikira i kritikuje koga hoće i hoćemo da tako ostane: ko to ne prihvata, nalazi se sa one strane ustava. Oštro su, u tom kontekstu, osudili "isticanje bele zastave" i cenzorske "makaze u glavi" u slučaju skidanja sa repertoara Mocartove opere "Ideomeneo" u režiji Hansa Nojenfelsa, čija je premijera bila zakazana za 5. novembar.

Šta je onda nateralo Kirsten Harnus, koja je takođe, kako naglašava, pobornik neprikosnovene slobode mišljenja i stvaralaštva, da kapitulantski, i pre boja, baci koplje u trnje?

Na neuobičajeno posećenoj konferenciji za novinare, pred gotovo sto novinara, intendantkinja je saopštila kako nije smela da preuzme na sebe rizik za bezbednost publike. Nju je, dok se u avgustu nalazila na odmoru, nazvao berlinski senator za unutrašnje poslove i preneo procene policijskih službi o mogućim incidentima islamista. Iako je intendantkinji ostavio da sama odluči šta će učiniti, u telefonskom razgovoru se, navodno, baratalo sa dve varijante: da se predstava "koriguje" i oslobodi potencijalno "provokativnih mesta" ili – otkaže.

Režiser je u telefonskom razgovoru sa intendantkinjom odbio da se saglasi i sa jednom i sa drugom varijantom i ona je, preuzimajući sama odgovornost, "teška srca presekla čvor".

Bogovi i ljudi

Potencijalno "provokativna scena" traje, po rečima samog režisera, nešto više od jednog minuta. Ona ne postoji formalno u libretu Mocartove opere o antičkom kralju – raspetom između obaveze prema bogu i dužnosti prema čoveku (vraćajući se iz Trojanskog rata, kralj Idomeneo se samo čudom spasao iz olujnog mora, i obećao je da će prvog čoveka na koga naiđe priložiti kao žrtvu bogu mora, a sudbina je htela da taj čovek bude njegov sin – osim kao deo režiserske inscenacije: četiri odsečene glave božanstava: Posejdona, Bude, Hrista i Muhameda, pri čemu je izvlačio poentu da je "čovek slobodan tek kad su bogovi mrtvi".

Mocartova opera u gotovo istovetnoj postavci režisera  Nojenfelsa bila je na repertoaru u Berlinu 2003. i 2004. godine i primljena je uz aplauze i bez incidenata.

Predstavnici muslimanskih udruženja i zajednica u Nemačkoj reagovali su različito na vest o skidanju Mocartove opere sa repertoara. Dok jedni pozdravljaju tu odluku, da se ne bi "provocirala religiozna osećanja muslimana", Kenan Kolat, predsednik turske etničke zajednice u ovoj zemlji, smatra da je odluka pogrešna. Umetnost ne sme da zavisi od religije, zaključuje Kolat i upozorava da bismo se, u suprotnom, "vratili u srednji vek".