Мухамед укида Моцарта

Моцарт је очигледно постао колатерална жртва папиних провокативних цитата о Мухамеду: из страха од могућег реаговања екстремних исламиста, у Немачкој је са репертоара скинута опера "Идоменео" чувеног композитора.

Та одлука, каква се не памти у послератној Немачкој, изазвала је прави шок у политичкој и интелектуалној јавности земље и лавину жестоких реакција и нескривеног огорчења. Савезна влада је оштро осудила потез руководства познате (западно)берлинске Дојче опере, а канцеларка Ангела Меркел је упозорила да не сме бити кукавичког повлачења пред екстремистима који су спремни на насиље и да је "самоцензура из страха неподношљива". Савезни министар унутрашњих послова Волфганг Шојбле, у чијем делокругу је, формално, и култура, оквалификовао је одлуку берлинске оперске куће као "сулуду".

"Какву уопште вредност имају слобода мишљења и стваралаштва", упозорио је министар, "ако се повлаче пред страхом".

Истицање беле заставе

За његовог баварског колегу, покрајинског министра унутрашњих послова Гинтера Бекштајна, ово је само "трагична потврда" чињенице да је агитација верских фундаменталиста и у Немачкој учинила своје. Он је закључио да толеранција у овој земљи не сме бити ограничена нетолеранцијом коју натурају исламски екстремисти.

Немачка интелектуална и медијска јавност су такође реаговале фронталним огорчењем. Живимо у земљи и друштву где је уметност слободна да карикира и критикује кога хоће и хоћемо да тако остане: ко то не прихвата, налази се са оне стране устава. Оштро су, у том контексту, осудили "истицање беле заставе" и цензорске "маказе у глави" у случају скидања са репертоара Моцартове опере "Идеоменео" у режији Ханса Нојенфелса, чија је премијера била заказана за 5. новембар.

Шта је онда натерало Кирстен Харнус, која је такође, како наглашава, поборник неприкосновене слободе мишљења и стваралаштва, да капитулантски, и пре боја, баци копље у трње?

На неуобичајено посећеној конференцији за новинаре, пред готово сто новинара, интенданткиња је саопштила како није смела да преузме на себе ризик за безбедност публике. Њу је, док се у августу налазила на одмору, назвао берлински сенатор за унутрашње послове и пренео процене полицијских служби о могућим инцидентима исламиста. Иако је интенданткињи оставио да сама одлучи шта ће учинити, у телефонском разговору се, наводно, баратало са две варијанте: да се представа "коригује" и ослободи потенцијално "провокативних места" или – откаже.

Режисер је у телефонском разговору са интенданткињом одбио да се сагласи и са једном и са другом варијантом и она је, преузимајући сама одговорност, "тешка срца пресекла чвор".

Богови и људи

Потенцијално "провокативна сцена" траје, по речима самог режисера, нешто више од једног минута. Она не постоји формално у либрету Моцартове опере о античком краљу – распетом између обавезе према богу и дужности према човеку (враћајући се из Тројанског рата, краљ Идоменео се само чудом спасао из олујног мора, и обећао је да ће првог човека на кога наиђе приложити као жртву богу мора, а судбина је хтела да тај човек буде његов син – осим као део режисерске инсценације: четири одсечене главе божанстава: Посејдона, Буде, Христа и Мухамеда, при чему је извлачио поенту да је "човек слободан тек кад су богови мртви".

Моцартова опера у готово истоветној поставци режисера  Нојенфелса била је на репертоару у Берлину 2003. и 2004. године и примљена је уз аплаузе и без инцидената.

Представници муслиманских удружења и заједница у Немачкој реаговали су различито на вест о скидању Моцартове опере са репертоара. Док једни поздрављају ту одлуку, да се не би "провоцирала религиозна осећања муслимана", Кенан Колат, председник турске етничке заједнице у овој земљи, сматра да је одлука погрешна. Уметност не сме да зависи од религије, закључује Колат и упозорава да бисмо се, у супротном, "вратили у средњи век".