Unesko štiti Sinjsku alku

Od našeg stalnog dopisnika

Zagreb – Počelo je s velikom neizvesnošću i strepnjama, čak je javljeno – „Turci su nas zakočili”, ali se na kraju sve dobro završilo i Hrvatska proslavlja to što je još jedna zanimljiva tradicija sa svog područja uvrštena na Uneskovu listu zaštićene svetske nematerijalne kulturne baštine. Tu čast ovaj put dobila je Sinjska alka, viteška igra koja se u tom gradu održava još od 1715. godine u slavu pobede nad Turcima koji su pokušali da osvoje utvrđeni grad. Odluka je doneta ovih dana na zasedanju Uneska u Najrobiju.

Uz ovu vitešku igru, na Uneskovu listu nematerijalne svetske kulturne baštine uvršteni su takođe i tradicija licitarskih srca iz severne Hrvatske i način pevanja poznat kao „ojkanje”.

Ministarstvo kulture Republike Hrvatske najviše je napora uložilo da Unesko prihvati i Sinjsku alku, pa se lobiralo na sve strane. To traje već duže vreme, a u jednom trenutku izgledalo je da su svi napori uzaludni, jer se usprotivila Turska.

Naime, u obrazloženju zahteva za uvršćivanje na Uneskovu listu, događaj iz 1715. godine je opisan rečnikom karakterističnim za zbivanja i atmosferu nedavnog rata, što je poprilično „zaškripalo” turskim predstavnicima.

Prema još precizno neutvrđenim podacima, te godine je 700 branitelja Sinja (tada pod Mletačkom vlašću) navodno porazilo vojsku Mehmed-paše Ćelića od 60.000 seraskera, koji se povukao neobavljenog posla. U tradiciji naroda Sinjske krajine velike zasluge za to daju se i Sinjskoj gospi, majci Božjoj čiji je kult u tom kraju veoma jak i, naravno, junačkoj odbrani Sinjana.

Postoji, međutim, i verzija po kojoj je moćna turska vojska napustila opsadu Sinja iz puno prozaičnijeg razloga – zavladala je navodno masovna dizenterija i nije bilo druge nego se povući. Možda je upravo u tome i bila istorijski nedefinisana čudotvorna pomoć Sinjske gospe, ali o tome u ovoj tradicionalnoj viteškoj igri nema ni spomena.

U spomen na taj događaj, evo, već skoro 300 godina, održava se viteška igra u kojoj konjanici pokušavaju kopljem u punom trku da pogode okačenu alku, a mogu da učestvuju samo pripadnici porodica koje su korenom iz tog kraja.

U međuvremenu, hrvatski predlagači su se obratili turskoj strani da im pribave istorijski pogled na ovaj događaj i sa te strane, a zahtev je prilagođen današnjim pravilima poštovanja multikulturalnosti i Turci više nisu pravili problem s uvršćivanjem Sinjske alke na Uneskovu listu nematerijalne svetske kulturne baštine.

„Upis Sinjske alke u Uneskov popis ogroman je dobitak za privredu ove zemlje i sigurno će doprineti razvoju turizma. S druge strane, mi smo naročito ponosni i na upis licitarstva i ojkanja, jer smo time dobili ukupno deset fenomena nematerijalne kulture koje štiti Unesko – najviše u Evropi”, rekao je hrvatski ministar kulture Božo Biškupić.

U ovu kategoriju Uneskove zaštite koja je ustanovljena 2006. godine, inače, spadaju usmena tradicija, umetnička izvođenja, društveni običaji, rituali i slično. Hrvatska je uspela do sada da na taj način zaštiti i predstavi svetu zvončare iz Kastavštine, hrvatsko čipkarstvo, procesiju kraljice u Gorjanima, hvarsku procesiju krsta, feštu svetog Vlaha u Dubrovniku, proizvodnju drvenih dečjih igračaka Hrvatskog zagorja i istarsko dvoglasno pevanje i sviranje na istarskoj lestvici.